Arhiv tekstova
U kraj šora...
Faljnis čeljadi, kako mi vi?A ja eto niki kunjam, ovi dana sam se naišo svudan i baš fajin susto. Nije baš tako lako toliko obać, a još na bicigli makar kaka dobra, a ova moja je baš dobra – imade svega pedest lita. Prva Partizanka, samo se niki bojim da me ne optužidu štogod, ta vite da je svaki dan nika ’ajka na bivše. Ne bi se mišo čeljadi moja al kad se lipo živilo i ilo i pilo svima dobro bilo. Doduše, imade i sad ko lipo i prilipo živi, a imade ko će dobit i nogom odastrag po čakširama, kako mi se čini da sam i ja med tima. Kažedu svi da ništa ne znadu, to je viša sila, drugi kažedu da se okrenila politika pa sad drugi biradu, treći jopet kažedu da nas ne triba mišat. Al kako se nikako trevilo da će bez službe ostat baš skoro svi ’Rvati to mi nije jasno. Valjdar nam je taka sudbina, al eto to nam je’’uživanje najveći prava manjina u Jevropi, kako nam niki stalno divanidu. E zato je Braniša rešijo da više nikad u životu neće ić vokšovat ni za kog, a pogotovo ne za one što se okreću ko pivac na odžaku, a isto su manjina i ne svaćaje da će kad više ne budu tribali i oni dobit odstrag nogom u čakšire i to onom radničkom cokulom što imade ple na vrvu. Ovo sam jutros skonto dok sam meni peko kajganu za ručak, niki sam se smanto pa nisam dobro brojijo i moro lupat jaja od početka. Moždar zato i kunjam što sam se prijijo. Valja to malkoc zalit jednim bokalićom, a nikako da se pojavi koji od ovi moji pajtaša da ne pijem sam, kaže meni Jela da se triba pit s prilikom. Ako ova dvojica ne dođu za frtalj sata taki sam žedan da ću morat sist prid svetog Antuna, božem prosti. Jestel vidli koliko se svita iskupilo kod nas u Ivković šoru na svećenju svetog Ivana Nepomuka? Jeto ja nisam do sad bijo na lipčoj misi. Župniku svaka čast, lipo je izdivanijo i ko je bijo sveti Ivan i kako je posto mučenik, a nije zaboravijo ni zafalit onima koji su se paštrili da se spomenik ponovo opravi. Ta šta vam ja stalno divanim, nije naš svit zaboravijo svoju starinu neg ga nevolja natirala u varoš za koji kakom službom. Iz šorova su samo uzimali, a ništa vraćali u nji. Da su opravili tvrde drumove u naši šorovima ne bi sad ni tribalo toliko uncuta »investitora« koji kod bajage vrlo poštivaju naš svit i paštre se da ne ostane gladan, a kako se pripovida da bome lipe novce po jednom rabadžiji ture u buđelar od naše vlade. Pa zašto ta vlada daje njima, ako je naša triba da daje nama. Uf od ovog gustiranja moram još jedan bokalić, samo da povirim da me ova moja ne sklepta. Moram malkoc bit dobar, niki dan sam bijo na Noći muzeja u Tavankutu kod slamarki, a posli se dosta navaćo na Balažević salašu al pak, bilo je zdravo lipo med našim svitom a i nju će proć to duvanje čim joj kupim kako ruvo jal cviće. Nema ništa više bez mite čeljadi moja, vite da svudak to ime prolazi i mito je najmiliji svima, pogotovo na višljem. Dobro je moj baćo kazo, od glave riba smrdi. Ajd zbogom do drukput.
