Arhiv tekstova
Vada bolje zna politika neg struka
Bać Iva dobijo ništa natrukovano, pozivu ga na nikaku koferenciju u kombinat di je za života godina radijo njegov pokojni dada. Radijo tamo i kum Tunin dada, isto pokojni, pa zvali i njega. Sporazumili se da otidu biciglama, ni daleko, par kilometeri o sela, a kum Tuna i nako nema dozvolu za tirat lemuzinu. Polago vada jedno dvajs put, pa istom onda vidijo da to ni za njega i digo ruke o belaja. Tako sad u kuće imadu tri lemuzine, al ka triba nikuda it, moru ga vozat jel dica, jel njegova. Bać Iva ga uvik zno tentat što je kuma položila iz prve, a on, eto, ne može nikako stignit ni do druma, ispospado se na papira. Veli mu kum Tuna da bi mogo baš i on tirat njevu lemuzinu, znade da ima položito. Ne bi on, ne volji se laćat tuđega kormana brez velike nužde. Kake je šugave sriće, još će ga kaki vitrnica lupit ni krivoga ni dužnoga, pa eto ti lipoga troška. Znade kaki su kumovi, oma bi za svu štetu teretili njega, bijo kriv jel ne. Ko nji bi se sapilo, u čiji je ruka bijo korman, taj je skrivijo, pa nek plati. Tako su se i krenili biciglama. Vitrić ji miluje, gledu sa benta njivu što je se kraj ne vidi, ta je o kombinata. Bać Iva se sitijo da su pri nikoliko godina tude posijali ranu za nikake kamile, kažu novi gazde će bit Arapi. Al kaki gazde, tako se i napravilo. Posijali su, al su na godinu zaorali, gazda ni o korova. Oma mu se krenilo ništa gorko na grlo. Sitijo se kake su te njive bile lipe i uredne dok su on i kum Tuna bili mali, pa isto tako na bicigla išli ko očeva. A gle vo danas. Više o po kombinata država dala nikakima drugima Arapima, ništa nisu ni pitali nikoga, dilu ko da je to njeva očevina. Dali jim i jezero na koje se kadgoda dica o rabadžija išla kupat, a iz njega kroz nikake civi i poljivali njive. Dali jim i civi. A na njive korov, ko zna oće li to kadgoda kogod i radit. Samo ka je uzeto o noga koji oće i koji je tude radijo godina. Briga nikomu što će taj ostat brez posla i što će u selu ope bit nove sirotinje. Bać Iva se preznijo iz takoga štodira, stigli su do kombinata. Na vrati nikaki u tavno plave mundure, pritreso ji ko kake teroriste i morali ostavit legitimacije. Ni se bać Iva baš jako ni obradovo tomu pozivu, al potli vakoga dočeka došlo mu da lati biciglu i krene se natrag. A ne zna ni šta bi tamo pripovido, samo najveće je zlo što ni ćutit ne zna. Ništa ko da ga počelo čigljigat u trbuvu i pomalo dutnjat u ušima. Izdaleka mu ta koferencija smrdi na nikaku politiku, al ope, razum mu kaže da u paoršagu politike ne bi smilo bit. Ka su unišli ko direktor, tamo već nikaki dvoj iz općine, al bome i jedan mladi, lipuškasti, kaže da je došo iz najveće varoši u ime države. Bać Iva mu pružijo ruku, vaj mu se lalokama smije, al oči gledu ladno. Posidali su i čekali da dojdu i drugi, pa da koferencija počme. Bać Ive stalo sve jače dutnjt u ušima.
