Arhiv tekstova

Faljnis čeljadi moja, jevo malkoc se ličim... Nano me andrak kugod da sam ja kaki deranac pa da mi do lutanja, al jeto što bi moj dida kazo – vidla žaba di se konj potkiva pa i ona digla nogu. Dvi nedilje se stalno pripovida di će ko za Prvi maj pa i ja se rešijo otić malkoc digod, ne zdravo daleko, ta samo tu do Topole na jezero. Što kazo tako i bilo. Napripravljali svakakog ila i pića u koterice, poneli s nama čutaka i drva pa ondak rešetku od starog sadžaka i eto nas, kad ono ondak dunila vitrina,mal mi nije odno šepicu u vodu a ko bi je ondak dovatijo. Tako se latijo duvanja, tijo sam oma okrenit rudu i pravac na salaš, nije meni nigdi kugod u mom Ivković šoru. Vidim doduše tamo svakakog svita, jedni pecadu, drugi kuvadu i pečedu, a meni samo tako dosadno ne znadem di ću sam sa sobom. Kaže mi moj pretelj da uzmem pecaljku pa pecam ribe. Av jak, ta ja to ne bi radijo ni da mi platidu, a ne još da moram plaćat toliku članarinu. Sidiš tamo na obali i džedžiš pa oćel bit štogod jel neće, ta ucigurno bi trevijo upecat kaku čizmu jal konzervu. Fala lipo, imam ja moju ribaru pa kad mi do ribe ja lipo kupim, najviše za Božić. Jedva sam čeko da se ovi moji »nauživadu« na friškom ajeru, kugod da je kod nas u šoru nika fabrika. Ta iđite, mislim se onamo, ta fabrika više nemade ni di triba da su... No, kad smo stigli na Đurđin i svratili na proštenje ja se niki priporodijo, to je za m

+e. Makar ni proštenja nisu kugod kadgod, sve je manje svita u našim selima, a ni u varoši bome nije lipča slika. Neg, jeste vi obašli njive ko je posadijo kuruze? Ove kiše su borme zdravo dobro došle, samo kaže mi Pere da je već krenila pipa i koji kake bubetine što smo ji »uvezli« so tim punorodnim simenima. Ako se sad vrime ne prolipša sve će nam opasit kugod ovi što pasedu državnu blagajnu. Samo s bubom je lako izać na kraj – nju poliješ i ona je svršila svoje, a nji ne mož ni polit. Doduše odedu pokadgod u aps, al kandar izađu napolje na druga vrata i nikom ništa, pojo vuk magarca. 

Kaže mi Joso niki dan da imade opet niki vašar od zapošljavanja u varoši. Tamo samo odeš i oni te zapišedu pa zovu kad si na redu za poso. E ne možem virovat, kugod da se vraća onaj prošli vik i to s počela. Kadgod su se tako skupljali prid varoškom kućom kod Trojstva, a gazde su lipo obukli odila, metili zlatne lance na vekere i razgledali svit kugod na marvenoj peci pa mislili »ovaj mi triba a ovaj mi ne triba, ovaj je vridan a ovaj manje vridan«. A zašto ondak imademo ustanovu za zapošljavanje pitam ja vas, izgleda samo za ajzlog i da kogod izabran dobije veliku platetinu, a ti svite stoj i dalje isprid šaltrera i svađaj se s koji kaki nadrndanim gospojama. Na žalost izgleda da i mene to još jedared čeka jel ću zajedno s mojim pajdašima bit kečen nogom odostrag pod stare dane, al to ću vam drukput ispripovidat, sad zbogom, iđem namirivat.