Arhiv tekstova
Izmišljanje
Faljnjis čeljadi moja, jeto ja niki uranijo pa namirivam to malo pileža po avliji. Sve mi drago, jutros svanijo niki lip dan, nema vitra al nisam se dugo radovo. Iđe ti moj Joso od atara i još s taraba pcuje ko da je pofalijo, maše nikim artijama i ne pristaje covat. I moj zeljov spuštijo glavu med noge i pokrijo uši pridnji šapama, ni on ne mož slušat. Ja već moro viknit: »Šta već toliko cuješ lucko jedan na ovaj lip i blagoslovljen dan, moraš oma ić u crkvu i ispovidit se.« »Čekaj Braniša kad pročitaš ovaj befel i ti ćeš covat, kugod da ti ne cuješ kad si bisan«, i pruža mi niku artiju. Ja je razmoto i imadem šta vidit: »Av dedara njim njevog, av sto njim cincokreta, ta šta si mi ovo dono nesrićo jedna«. »Ta valjdar vidiš nisi ćorav, poslali nam odvodnjavanje niko, a kod nas suša zemlja puca i to za dvi godine unatrag, da se ne omale sveca njim njevog, samo kad su zaposlili svoj svit, već kad odeš u porez ne mož proć od astala koliko ji imade.« Baš su mi čeljadi moja potonile lađe, jeto opet neću moć otić na more u goste kod mog pajdaša iz vojske, da ga vidim posli trist kusur godina, taman sam malkoc napabirčijo novaca na ajzliban kad ovi izmislili novu otimačinu izijo ji ko ji. Samo kad ćedu platit reštanciju »ovi njevi« što su na milijone dužni, firmu zatvoridu i nikom ništa. Eee neće kandar valjat ovo pokazivanje svega lipog a ono jado, kugod kadgod kad novalija lipo ruvo obuče, nov leveš i keceljac, a ispod ruva skute ne daj bože, kugod da je nedlju dana sidila u korlatu. Jeto kaže mi deran da nam i niki dan dva dana bijo u varoši sam vr vlasti, taka je bila kontrola da je siroma dva sata tiro isprid ovi novi fabrika, makar ja ne znadem ni dan danas zašto su oni pravili te nove kad smo imali stare i to dobre. Al nije to za moju glavu, nek o tim misli kogod drugi... škulovaniji. Kažedu da su ji vodili i na Palić da se nadišedu lipog ajera. Doduše baš lipo mriši, niki dan sam bijo i sto kugod u našem dolu u bari na Ivković šoru, nisam mogo ni špricer popit tako mi se smutilo. Samo zabadavad lažedu svit te čistiće ga sad pa drugput. Al jedino svitlo mi dođe štu u nediju iđemo ja i Jela u Tavankut, imade godišnji koncert Gupca. Lipo nadušemo gume i opravim bicigle pa naprid. Traktorski olaj sam potrošijo na njivi ovog prolića, a ni novaca nema više borme u buđelaru. Kad nam vratidu tu njevu suvenciju ne mož čekat. Joso se smije i kaže da će to bit na svetog Karabanjdžila zaštitnika magaradi, kugod i lane. No doduše lane je bila prid Božić, morali su čeljad vidit kako ćedu iskugljicat a nama šta ostane. No iđem ovom mom Josi nalit fićok rakije, siroma sam mi se niki skvrdžijo kako se isekiro, bojim se da ga ne trevi šlog, a ko će ga očin onda vuć na salaš, imade u njem meter žive vage, a tek kad se oglondža. A, a i ja nemarim suknit koji fićok onako čisto radi preventive. Ajd zbogom čeljadi moja i nemojte se zdravo sikirat, još se na saksije s cvićom ne plaća odvodnjavanje.
