Arhiv tekstova
Saće majalus
Mic po mic i došo petak, nedilju dana pri Praznika rada. Mlađarija po selu ko da je ograjisala. Traktorma i prikolicama se obilazu dućani, kupuje se i tovari pivo na angro, a bome i koikaki rakiještina. Najviše ni ofarbani. Većinom su već i jako veseli, a svirka sa njevi prikolica se čuje nadaleko. Idu napolje, ko na Baru, ko na Dunov, al svi će pravit majaluse da se panti. Kanda ji se jedino oni neće sićat, jel ka za tri dana svako popije po četiri pet sanduka piva i par boca rakije, tu onda ostane vrimena samo za odspavat, pa potli uzdra dalje. Krenila se ta mlađarija cili nedilju dana prija, žuru da pozauzimlju najbolja mista. Imade ji i o dvajs i o tris i o četrdes godina, a ti što ji bać Iva vidijo svi zajdno nemu godinu dana radnoga staža. Ni mlađi, redom škulari, kreniće se istom dan pri praznika, dotle moru u škulu. I ni što se fodbaluju isto će se krenit dan pri praznika i oni su jel škulari, jel nadničari, pa će u nu nedilju na fodbal sa majalusa. Brez brige, ostaće i za nji i piva i rakiještina, neće dućani baš sve prodat, možu se i oni krenit na prikolica. Bać Iva došo natrag isela, taman se navuko u staro, kum Tuna na vraca. Već lipo i prigrijalo, pa sili u gank, u prisunje. Dono bukal katarke, njegova skuvala kafu, pa i ona sila š njima. »Bome, kume, vidim da se svi lipo sprimu za majalus. Eno mi i obadva diteta i snaje planiru na nikako putovanje. Radu na državnomu poslu, pa ji gazde vodu čak na drugi kraj svita. Kažu, dosta se nacrnčili, pa nek se malo i odmoru. Njevi dvoj stariji će sa svojima iz razreda na Baru, tamo će ti par dana i spavat. Dvoj mlađi će ostat ko mene i moje«, veli kum Tuna. »Bome, kume, nacrnčili ste se i ti i tvoja, pa i vi radite na poslu na kojemu vam radu i mladi. Vi se vada niste ni umorili ko oni«, veli bać Iva. »Opasan je taj vaš državni posov danas, crnči se i crnči, svi se samo jako umorite, pa ka dojdete doma i ručate, morate i prileć i odmorit. Ni vam lipo i lagano ko nama što rano ujtru otidemo u fabriku, pa ka potli posla dojdemo, malo založimo, pa se odmaramo po bašće jel njive. A vi se dosta umorite i zoto što nadnice dobijate dvaput na misec, pa malo, malo pa nika pomoć brog teškoga života, pa nikaki paketi i šta ja znam šta još ne. Dabome da se onda morate dobro upregnit i štodirat kako to potrošit. Možem mislit koliko je to zamorno. Mi u fabrika nemamo take brige, jel nadnice dobijemo jedamput u dva miseca. Gazde nam se samo minju, godinu-dvi, pa novi. A svi iz toga kruga što samo trguju jedno s drugim. I svaki samo obećava, ko i taj vaš vladar, da on neće ko ni prija njega, nego će mu uvik na prvomu mistu bit nadničari. A vi iz državni službi samo slavte, nazdravlje vam bilo!« veli bać Ivina, pokupi šolje o kafe i otide u kujnu. Kumovi samo gledali za njim, nisu stigli ni beknit.
