Arhiv tekstova
E, ka bi i ljudi tako
Bać Iva i njegova vi dana malo malo, pa u nikakomu čudu. Baš je u životu svašta vidijo, al vako štogoda još ni. U četvrtak prigrijalo, pa obadvoj potli ručka sili u gank, velu malo će odanit, pa natrag u bašću. Ka no, sa komšijcke tarabe u stražnji dvor priskočijo njev mačak, ništa nosi u zuba. Prvać odjedamput nesto, ni ga bilo skoro dvi nedilje. Oma za njim tarabu priskočila i mačka, lipa, šarena i ona ništa nosi u zuba. Idu priko stražnjega dvora, a što jim najčudnije, Taksa ni da zalaje. Samo najerijo glavu, gledi u nji i maše repom. Ka su došli bliže, vidu da svako o nji nosi po jedno mače u zuba. Još su slipi, istom omaciti. »Eto, ko virovo, ko ne, naš mačak dovejo na viru cilu familiju. Moraćemo zvat komšiluk na čast«, veli bać Iva, a ni on ni njegova nisu mogli dojt sebe o smija. Mačak njegovu novu familiju odvejo u šupu i to oma u ćoš di su stojale nikake krpe za bacit. Tamo polako spuščo mače što je nosijo. Mačka spuščala drugo, pa obadvoj stali glasno cijukat. Ona oma legla i dala jim sisat. Mačak zoto vrime ošo u bašću, pod komšijcku striju i ukočijo se ko kaki kip. Brzo mu se posrićilo pa uvatijo jednoga mladoga vrapca. Al ni ga pojijo, uvatijo ga u zube i odno ko mačke. Bać Ivina ka je to vidla, sve zasuzila, ošla u kujnu i odnela jim u šupu mlika, pa naljala u mačkov tanjurić. »Bože, kako se on stara za sve, ne zna tako ni svako čeljade. Koliko se nji samo probećarilo, pa nemu za bircuze, neg u dućanu kupu cigara, piva i fraklića, sidnu pod bedem, pa ne mož projt o nji i njevoga smrada. I ni malo jim ni briga jesu jim dica gladna. A gle ti vo, ne zna divanit, al imade dušu«, veli njegova i pogladi mačka po leđi. »Sutra će nam dojt mlađa, al će se obradovat«, smijulji se bać Iva. I stvarno, u petak potli podne došla. Nikaka sva zbunita, a ka je unišla, vidu i zašto. Nosi jednoga kericu, istom oštenit. »Mamo, evo nusput prid dućanom vidla da je niko ostavijo dva kerice, pa mi bilo jako žo. Uzela sam voga, vidite kaki je lip, ko naš Taksa, a drugoga uzela jedna baka. Vada ćemo ga znat otranit«, veli, a suze samo što ne grunu iz širom otvoriti očiju. Čekala je šta će mater prisudit. »Ajde ti lipo samnom u šupu, pa ćeš vidit štogoda što nikad nisi vidla. Mačak nam se oženijo«, veli bać Iva i pokaže je cilu familiju. »Ajoj, dado, baš bi mogli ostavit i mačiće, gledajte kaki su lipi!« veli i kericu spušća ko mačke. Ona ga stala njuškat, a onda lizat po njuškice i glave. Ka ga je svega izlizala, dala i njemu sisat. Kerica se lipo navuko, pa oma nuz mačiće i zajdno š njima zaspo. Mačka se pricvrljila nuz nji. Vada da ji malo ugrije. Bać Iva ni imo srca ni pomislit da ji ne ostavu. »E, ka bi i ljudi tako, na svitu bi bilo puno manje zla«, veli ispod glasa i samo teško izdane.
