Arhiv tekstova
Ko tu šta jide
Bać Iva i njegova jedva dočekali da jim cure javu da će obadve dojt u istu nedilju. Dosad su već koišta proslavili, al nikako ko da je uvik niko falijo. Pa, ka je već tako, nji dvoj se sporazumili da za nedilju napravu ručak za nji i za kuma Tunu i sve njegove. Izmašili se u slavljima, pa veli da sve nadoknadu odjedamput. Ne bi više nikoga zvali, nek su samo oni na okupu. A i imade ji. Nji četveroj, a kumova, bome, cila vojska. Kum Tuna i njegova, dva diteta, dvi snaje i četveroj unučadi. »Šta li će istom bit ka se i naše poudaju, pa ka dojdu i mali, di ćemo samo svi posidat?« pita se bać Ivina kroz smij, al ko da je vidijo i da je se ništa u ćošu oka zacaklilo. »Ta ne boj se, nastaraćemo se za još jedan astal i nikoliko stolaca, pa će za sve bit mista«, veli bać Iva, malo najeri šešir i naškobi se. Došla i nedilja, jedva su je dočekali. Za ručak se lipo napripravljalo svega i svačega. Za podne došli i kum Tuna i njegovi. Dica posidala nuz matere, nisu tili ni blizu nikoga drugoga. Kogod jim koišta pita, samo sagnu glavu i pricvrlju se matere nuz prsa. Ne divanu se ni međ sobom, samo polaćali u ruke telefone, zablendali se u nji, pa se istom smiju ko ludi na bodu, a istom se počmu bisit, najmlađe i drečat. Bać Ivina metnila nastal supu, žuti se ko dukat, a rizančići zamisiti u sami jaja, isičeni sitno, da ne mož sitnije. Kum Tuna klade, ne zna šta je dosta, a njegova ga, malo malo, pa laktom pod rebra. Ona i dica jedva da su uklali, a snaje i unučad ni malo. Kažu ne volju ništa u čemu imade rizanaca. Zelenja i mesa iz supe i guste sose jili samo domaći i kum Tuna. Potli bać Ivina iznela nastal pečeno meso. Bilo tude prasetine, pačetine, ćuretine, piletine i faširti, pečeni kompira i salati, a nuz pečenje i paprikaša nagusto. Kum Tuna klade redom, ne izbira i ne zna šta je dosta. Ko da je željan svega i svačega. Lipo se privatila i njegova, a i obadva diteta. Snaje nisu tile, kažu to je sve za nji jako masno, pa se boju da se neće ugojit. A paprikaš nikako ni ne volju. Unučad se stala domunđavat, ka jedamput najstariji veli da su jako gladni, a najmlađi počo i drečat, jijo bi noga što bać Ive sramota i spomenit i pijo bi koka kolu iz male bočice, ne bi nu nastalu, što se naljiva u čaše. Kum Tuna ji samo pogledo i sagnijo glavu, a njegovo starije dite silo u lemuzinu i ošlo jim iz bude donet koišta, nikomu nikaki hamburger, nikomu čips, a svima koka kole u bočica. Sva četiri se stala derat ko će šta, a najstariji se toliko razbisijo, da je i telefon trisnijo o zemlju. Kum Tuna se samo zagledo u bać Ivine cure. One se lipo najile o svega po malo, pa pomažu matere pokupit sude. Samo je sagnijo glavu i teško izdanijo. Njegova ga ope laktom u rebra. Tunina dica i snaje se oma podizali, pokupili njevu dicu i ošli doma. Nisu dočekali ni gibanicu.
