Arhiv tekstova
Uskrs prošo sve ostalo isto
Prošo Uskrs, bać Iva i njegova ope ostali sami. Starija već u ponediljak morala otit, al š njom ošla i mlađa, sporazumile se da dan dva bude malo i ko njoje u gosti. Malo da vidi i njeznu varoš. Nji dvoj ko dvi tuge, ope zastalom samo dva tanjura. A na Uskrs jim bilo tako lipo, puna kuća, puno srce. Potli ručka bać Iva se malo izvalijo na otoman i zapalijo televiziju. Ajd, veli ni ništa gledo za cile korizme, pa da vidi šta ima novoga. Počeli divanit od voga i od noga, počeli se prikazivat i vi i ni, al ne vidi nikoga novoga. Falili su iste ne što ji falili pri korizme, iste i grdili, a svi zajdno obećavali i lagali ko i pri korizme. Samo, nisu baš sve ni lagali. Jedino malo dodavali. Eto, pri korizme rekli da će se struja dignit oko Uskrsa, a sad već kažu da će se dignit dvaput ve godine. Divanu i da će država udarit nikake nove namete i na cigare i na sokove i na naftu i na pića i na čega sve ne. Bać Iva to više ni tijo gledat i slušat, pa otrne televiziju. »Nego, ne znam jesu li već gospodari čuli, jel nisu, da je u naše mesare, a vidim i u najvećima dućanma, spalo meso. Bojim se, ako vidu, da će i noto udarit namete«, veli i izdune bukaricu katarke. »Ta kako bi i vidli, vada misliš da oni idu štogoda sami kupovat? Imadu zoto njeve sluge i sluškinje, pa jedino ako jim oni poizdaju.«, odvrati mu njegova. »A naj naš najveći gospodar jedini divani ne baš no, al nako kako je divanijo i prija. Po njemu, svaki dan nam je sve bolje i bolje. Bome, on ne minja svoje. I priklane reko da će nam bit stvarno bolje za dvi godine, a to isto divani i sad. Reko i da će paorima kroz koju godinu svanit, to kaže i sad. Eto, država o nji pokupovala svinje što su uranili, jedino ni imala novaca, pajim za nji, nisam dobro razumijo, jel dala, jel obećala da će jim dat kukuruza. Čula si i jutros, baš lipo čovek divani, ni da trepne. Ko da deklemuje. Nema ko njega danas vako, sutra nako.«, filtozira bać Iva. Njegova sila i jako se zaštodirala. »E, bome, dok gospodari divanu vako kako divanu, a radu kako radu, biće nam i gorje neg što je danas. Ni mene toliko brog nas. Proživili smo i komat lipoga vrimena, a šta će proživit ta dica? Nji samo truju i privlaču u koikake partije, a ne gledu kako bi jim dali kruva u šake. Eto ti samo naše cure. Jedna je u jedne varoši u škule, druga u druge radi, a obadve, kako sam razumila iz njevoga divana, samo štodiru i planiru kako će danas-sutra otit digoda priko, samo da su što dalje od ve države. I što je najžalosnije, ne možemo jim ništa ni zamirat. Ne bi one nikuda išle o kakegod pustoši, išle bi tamo di bi mogle svojim poslim zaradit poštene nadnice, jel nije sve samo u te korice kruva, mladost je oduvik tražila i malo kolača«, veli i počme drečat. Bać Iva je samo ositijo da mu je vankušac pod glavom odjedamput ovlažijo.
