Arhiv tekstova

Rođenje diteta raduje se najviše mater, a onda otac i drugi iz obitelji i roda (rodbine). Kadgod su se žene porodile kod kuće, nuz pomoć babice. Porođaj su obavili kako su onda znali, a današnjim očima gledano o njemu su znali dobrim (prilično) manje neg danas. Onda se dolazak na svit diteta često svršio kako nisu tili, dešavalo se da je mater umrla na porođaju el malo posli njeg, a i tušta dice je umrlo friško posli rođenja. Zato su onda dite već drugog dana posli rođenja odneli u crkvu i krstili ga, jel ako friško umre da ovaj svit ne napušti ko poganin, već kršten, kako su kazali »ko anđo Božji«.

Da je toliko tušta dice umrlo friško posli rođenja to se desilo i zato jel su se držali danas nam čudnog adeta (običaja). Po starovinskom virovanju kod tušta naroda, pa tako i kod Bunjevaca zemljodilaca, muškom ditetu su posli rođenja pupak ocikli srpom. Ovo su uradili s virovanjem da će muško dite s tako ocičenim pupkom bit dobar ratar, zemljodilac. Ovaj adet je u početku XX. vika počo nestajat, a posli I. svickog rata su ga se okanili.

Danas srpom sičenje pupka mož pripisat neukosti, al ako se spuštimo u vrime takog običaja zemljodilci bi mogli pitat - a zašto da tako ne urade kad je dobro poželit da muškarac kad odraste bude dobar zemljodilac. Oduvik je bilo da je što bolji zemljodilac imo »veći zalogaj kruva« i bolje je živio.

SMRT MALE DICE: Do posli II. svickog rata kad su uveli obavezu da žene moraje rodit u špitalju (bolnici) naglo je opalo umiranje dice posli rođenja. Koliko je kadgod dice poumiralo mož samo nagađat, al ako se raspitamo malo u našim obiteljima više kolina unatrag onda mož doznat koliko su naše majke dice rodile, a koliko odranile. Na priliku moja majka s očeve strane je rodila dvanejstoro dice, a od nji su šestoro odranili i udomili, a znam i da je moja baba-strina rodila osamnaestoro dice od koji je troje odranila, a svi drugi su joj pomrli ko mala dica. I Marija, moja sestra koju je mama rodila oma posli mene, umrla je posli samo šest nedilja. Kad sam dobrim posli pito mamu od čeg je Marija umrla kratko mi odgovorila »Bog dao, Bog uzo«, kako su kadgod pravdali smrt male dice.

Onda nije bilo na ritko da je ćer imala starije od matere.

ODRANJIVANJE DITETA: Naspram današnjeg znanja još donedavno odranjivanje dice bilo je dobrim (prilično) oskudnije neg danas. Spominiću jedan nemio adet koji je počo nestajat posli II. svickog rata. Znamo za dosta odrasle čeljad koji su malo »zaostanuti«, čak i (malo) falični (manjkavih umnih mogućnosti) samo zato jel su njim dali da piju teju (čaj) od makovi lupinja (čahura) ¹

U oskudici odrasle čeljadi u obitelji, ako su muškarci radili u ravni, el ako su živili obaško a čovik bio u vojski, da mater na vrime uradi poso u avliji oko josaga, nemirno dite u kolivki je smirila tejom od lupinja (čahura). Podikojem ditetu su pritirali s takim smirivanjem, došlo je do trajnog oštećenja mozga, a kad je odrasto često su za njeg kazali da je »treću noć nedočuvan«. To su dovodili u vezu s adetom oko komarnika.

KOMARNIK: Kad je ženi došlo da rodi u krevet ispod uzgljance (jastuka) metnili su joj mrvica od Božića i komadić bilog luka od badnje večeri, oko vrata je obisila kesicu s sitno isickanim korenom sv. omana² (lat. Inula helenium L.), da srićno rodi i malo soli i kruva što je dobro protiv vištica.

Tušta nji su porodilju smistili u komarnik. U ćoši sobe oko kreveta su razapeli, od zemlje do plafona, komad sukna (vunena tkanika) el postava (platna). Porodilja prvu noć nije smila spavat, na to su pazili oni koji su je čuvali. Lampaš (petrolejska lampa) je gorio prve tri noći s izvučenim tinjom (stijenjom), punim sjajom, a kroz šest nedilja gorio s uvučenim tinjom, slabije je svitlio.

Žena je ostala pod komarnikom tri dana, sa čuvarom el s više nji, da vištice ne ukradu njezino dite i ne podmetnu nepoznato dite, »podmeče« (»podmače«). Da budu cigurniji u svaku ćošu komarnika, na pendžer i kod vrata metnili su češanj bilog luka. Dok su porodilja i dite pod komarnikom tako čuvani vištica njim nije mogla napakostit. Spominje se i da su nuz sv. oman mećali i majkinu dušicu, likovito i začinsko rastinje.

Dešavalo se da nisu brez pristanka (neprekidno) pazili na dite. Ako je dite odranjeno u zaostalo el pomalo falično čeljade za njeg su kazali da je »treću noć nedočuvan«, jel su virovali da je nečuvano dite vištica zaminila »podmečetom«, nakaznim ditetom.

* * * * *

¹ Teju su spravljali od rukom isciđeni zeleni lupinja maka, nikoliko kapi izcidka sasuli su u lončić s uskuvanom vodom, zašećerali je, i dali ditetu da pije. Dite je friško zaspalo, a i kad se probudilo ostalo je mirno u kolivki.

U vrime kad nije bilo zeleni lupinja onda su u komad bilog postava metnile ošećerano sime maka, svezale ga i metnile ditetu u usta da ga sisa. Sime maka je uspavalo i smirilo dite.

² Oman (dobar je narodni lik zato mu narod dodo »sveti«) od njegovog isickanog korena koji lipo mriši spravljali su teju (čaj) i hasnirali ko lik protiv velikog kašlja i bola (bolesti) organa za disanje, kožni bola, reume i sl. Kadgod su omanovim dimom rastiravali kumarce.                                   g