Arhiv tekstova

Vračara ima i danas al su vračanje podesile prema ovom vrimenu. Danas je malo čeljadi koja viruju vračarama, al kako lakovirni nikad neće nestat tako neće nestat ni vračare, imaće posla. Ovom vrimenu su se podesile i vračare, pa sad rade nuz pomoć savrimeni »pomagala«. Prija nikoliko miseci vidio sam na velikom topolskom vašaru ženu koja je navišćivala budućnost iz kompjutera: vračara iz čeljadetova dlana pogodi slova i tastere, čeljade na računaru tim redom ispripuša pucad (slova), a onda štampač odtrukuje (odštampa) sudbinu za misec dana el više, prema tom koliko se plati. No, zato još uvik ima i vračara koje gledaje u »čarobnu kuglju«, u zrna grava, u talog kafe el »bacaje karte« i sl., al zdravo ritko bilo koja hasnira (koristi) kojekake trave.

Kadgod, a najviše do II. svickog rata, kad su vračare imale »pune ruke posla« da »mušteriji« unaprid proreknu šta triba da joj se desi el ne desi, a da to bude lakše, davale su i kojekake trave za teju (čaj), kojeg će malo nalit izabranom čeljadetu u čorbu, mliko i sl. Med njima su bile i take koje su onom ko ji je hasniro donekle i pomogle u nakani, al je bilo i takog da je dotični popio malko tog pića el ga drukčije hasniro pa je pritiro i zauvik osto faličan (s umnom manom).

HASNIRANJE BILJKI: Biljke koje su hasnirali su i likovite ako ji dotični zna hasnirat, al ako pritira o »doziranju« onda mogu nanet i štetu po zdravlje.

Med svikolikim biljkama naši stari su za kojekake namine hasnirali biljke:

Bunika (lat. Hyoscyamus niger L.) je likovita i otrovna biljka. I danas često mož čut da za čeljade koje bulazni (pripovida nesuvislo) kažu da se »naijo bunike«.

Kadgod su poniki momci, koji nisu tili ić u vojsku, prija vistacije (regrutacije) grickali bunikin list kako bi prid komisijom divanili koješta i da ji zato proglase nesposobnim za vojsku. Dešavalo se da je dotični pritiro u »dozi«, »naijo se bunike« tj. napio teje i osto dosmrtno bolestan, ko da se pobunio (umno obolio). U to vrime su regruta odneli da služi vojsku što dalje od rodnog mista, a na osustvo su ga kući puštili posli najmanje godinu dana. Na priliku kad sam početkom pedeseti godina onog vika narukovo, našem drugaru je umrla mater al ga nisu tili puštit kući na ukop. U Austro-Ugarskoj pa i malko posli, dugačko odsustvo od kuće teško su podnosili momci, jel se onda većina nije makla dalje od salaša el svog naselja, pa njim je nuz surovu zapt (stegu, disciplinu) teško palo dugačko osustvo iz svog kraja. Kadgod je taka bila vojska.

Dešavalo se da su i za bolesno čeljade sa velikom vrućicom (velikom vatrom, temperaturom) kad je bunco (u teškoj bolesti govorio ko u snu) kazali da divani ko da se »naijo bunike«. Da ga izliče od te bole ujtru prija izlaska sunca, a najbolje na prvi dan Uskrsa, odneli su ga pod »križ od groz-nice«¹ i tamo molili Boga da ozdravi.

Dok su patekari (farmaceuti) u pateki spravljali likove po recepisu (receptu) doktora (liječnika), da bolnom ublaže nesnosnu bolu, pravili su lik da su morfin (morfijum) izmišali s bunikom.

Još u sridnjem su viku svatili da čeljade koje se mazalo s mašćom izmišanom s bunikom da mu se činilo (halucinirao je) da ne dodiruje zemlju, ko da je cio u ajeru (zraku). Zato su kadgod vištice, posli vračare, u svoju mast mišali i buniku da posli halucinacije pripovidaje »korisniku usluge« šta su doživile.

SAMLIVENO SIME: Tatula (datura, bik, bikonja, bičina, bilint, trava od sipnje, lat. Datura stramonium L.) je biljka od koje su teju hasnirali za ličenje astme. Tatuli su nadili ime bik i zato jel su njezino sime kadgod mišali bikovima u ranu da budu »bikovitiji«, jači med bikovima; a davali su je i kravama da se vode (da traže bika).

Samliveno sime tatule metnili su u teju i sasuli je u grlo sipljivom konju (konj kašlje, friško se zamara, manje je radno sposoban) prija neg su ga odveli prodat na vašaru (sajmu). Konj se za tri-četri dana okanio kašljanja, ak kad ga prošo lik jopet je kašljo. Kadgod je to bila tzv. »sudska falinga«, pa je privaren kupac mogo gazdi vratit konja, a ovaj je bio dužan da mu vrati novce. Rđavo je prošo privaren kupac ako je konja kupio na vašaru od nepoznatog čeljadeta.

Vračare su (pro)davale samliveno sime tatule čeljadetu koje je rad talovanja (nasljedstva), el bilo čeg drugog, tilo koga što prija otpravit na onaj svit. Samliveno sime tatule je ugasne (tamne) boje i njeg je lako usut u udrobljeno mliko, el u kiselnu (kiselo mlijeko), el u zaprženu čorbu i u svako drugo ilo di ga ne mož uočit, a kažu da i ne odaje sagu (miris).

Mene i toliku salašku i seosku dicu su kadgod stariji svitovali da »bika« ne vaćamo rukom, jel će nam posli bit rđavo. Ovo najviše zato jel »bik« ima lip bili cvit, a kako dica vole uzbrat i lipo cviće zato su ji od malena svitovali da ne diraje »bika«. Naši stari su znali da se čeljadetu štogod mož desit el dat na zlo ako golim rukama vaća bika el pije teju (čaj) od njegovog simena.

Velebilje (lat. Atropa belladonna L) su travari i u našem kraju hasnirali za ličenje stomačni bola, astme, kašlja, epilepsije, histerije itd. Ova biljka je iz iste familije ko i bunika, al je manje opasna.

* * * * *

¹ Križ od groznice je »Blaškov križ« na somborskom putu i drugi koji stoje na takom mistu (na priliku križ prid crkvom sv. Jurja i dr.). O »križu od groznice« istraživanja je obavio Marko Kopunović prid II. svicki rat, al nije napiso koji križ mož bit taki. Tribalo mi je tušta vrimena dok nisam procunjo koji mož bit »križ od groznice«.

                                                            g