Arhiv tekstova

Ko i u drugim obiteljima, i u zadrugama su med muškarcima i ženama podilili poslove ko će šta radit. O muškim poslovima di je »dida« vodio glavnu rič, muškarci su radili na njivi, u vinogradu, starali se o odranjivanju krup-ne živine, održavali zgrade i ogradu oko salaša i starali se o redu u ledini (zatravljen dio avlije) i guvnu (mjesto kabaste stočne hrane i prostirke). Kad će šta i koliko posijat el posadit, to je odlučivo starešina i nadziro je druge kako se staradu oko odranjivanja litine.

Poslovi su med muškarcima najčešće bili podiljeni ko je šta većma volio radit. Muškarac koji je najvećma volio konje bio je kočijaš (koji se stara i radi s konjima), š njima je radio sve poslove s kolima, s kakim sermajom (pokretna imovina) el zemljodilskom mašinom na njivi. Govedar se staro oko odranjivanja marve, a ako su imali volove el i bivole, volar se staro o njima, radio je š njima sve poslove koji su za ujarmljenu marvu. Podjednako su se starali o odranjivanju svinja i ovaca.

DIOBA POSLOVA: Muškarci su zajedno radili veće ratarske poslove, a ako je tribalo više rukivi pomagale su njim i žene, pa i veća dica.To je bilo kad su kopali kuruze, radili ris (ručnu žetvu), privrćali i kupili ditelnu el sino i otavu (drugi el poslidnji otkos trave), žuljali (sjekli korov), kačovali (kidali zaperke s vinove loze) el brali vinograd i voće, pekli rakiju... Jedino su samo muškarci kosili trsku.

U odranjivanju živine pomagali su manja muška dica. Manji je ko svinjar čuvo svinje na ledini i strniki, a kad je naraso u čavrgana (momčić), ko govedar je napasivo marvu. Manja ženska dica pomagala su u odranjivanju pileža (perad), s prolića sređivali kvočke, odranjivali piliće, čuvala su guske, katkad i pućke (pure) na strniki.

Žene su radile poslove reduša (žena koja obavlja kućne poslove) i stanarica (žena koja radi u dvorištu), a med njima je »majka« vodila glavnu rič, a kad nje nije bilo nju je odminila najstarija snaja.

Reduša i druge snaje i divojke koje su joj pomagale, podilili su se koja će kuvat ilo, koja zakuvavat i ispeć kruv, i koja će radit s mlikom. Svakog dana su kuvali užnu i za nju zakuvavali tisto za čorbu, za nasuvo (kuhano tijesto), a kad je došo red pekli su ukiselo (kvasno) tisto. Užnu i večeru kuvale su u laciji (oveća prostorija za kuhanje hrane), zgotovljavale su je u velikim ćupovima u užarenoj banja (krušnoj) peći, el na banku (postolje ispred ognjišta), el u velikim kastronama (posuda iz ljevanog željeza) na sadžaku (metalni tronožac) na banku. Liti su kuvale u velikim loncima el na banku isprid peći, el u avliji na sadžaku u kastronama. Više reduša su se med sobom minjale posli nedilju dana, koja će bit glavna, a koje će joj pomagat. Divojke su se ređale na svim poslovima da ga nauče prija neg se udome.

Ispeć kruv bio je velik poso, pa još kad su kostirali i nadničare. Kruv su pekle po potribi, a ima kad i svakog dana, nisu ga ili friškog već kad je odležo barem jedan dan. Znali su da je onda zdraviji, a i manje se ide.

Od dvadesetak i više muzara mliko su uskuvali koliko je tribalo. Najpre su ga poili friškog el ko kiselnu, a priostalo su usirili i poili ga ko friški sir el ga ostavljali u kačice i posli od njeg pravili tučen (trajniji) sir.

Stanarice su podilile poslove na odranjivanje pileža, a kad je došlo vrime čupanja perja i kljukanje (tovljenje) gusaka, onda su njim pomagale i druge žene i divojke, pa čak i starija žeska dica. Kad su se nastarale oko pileža, očle su radit u bašči na odranjivanju zeleniša (povrća). Oko tog je bilo posla svaki dan. Obično su ponediljkom prale košulje (rublje), a utorkom el sridom ji i poroljale (glačale). U većim obiteljima, di je bilo više žena, makar jedna je znala tkat na stanu (razboj za tkanje), a di je tušta čeljadi, tkalja je skoro svaki dan štogod tkala za svoju obitelj, al i drugima u zadrugi. Svaka se žena starala i o svojoj obitelji. Svima je krpila odiću, šila i štrikala koješta, starala se o odranjivanju dice.

Zajednički su pravile kuruzni kvas (za pečenje kruha), ostavljale ranu za zimu: mlatile gra, prale i sušile mak, pravile taranu, sušile voće, kuvale pekmez, ostavljale dunc (kompot), kiselile kupus, papriku i krastavce. Godišnje su barem jedared krečom umazale sve zgrade.

Majka se starala da med snajama i jetrovama ne bude razmirice, a ako ji je i bilo, ona je prisuđivala. Starala se da žive mirno i što složnije.

DIOBA ZADRUGE: Većinom je dioba zadruga obavljena na miran način. Kad je otac pristo na podilu, onda su svi sinovi dobili tal (dio nasljedstva), a ćerima je pripala obično jedna trećina, a digdi i manje od muškarčevog tala zemlje. Kod diobe, u našem ataru obično je najstariji sin dodvorio oca i mater, zato je dobio malo veći tal, bilo u zemlji, el je talovo salaš, el kuću u varoši, dok su drugi sinovi roditeljima za života plaćali komenciju. Još za života, roditelji su se nastarali da svakom sinu ociguraje salaš kako bi svaki počo obaško život. Toliko čeljadi i nisu mogli živit na jednom mistu, pa su često, još dok su bili u zadrugi, većoj obitelji napravili obaško salaš, a u zadrugi zajedno radili zemlju, a naspram svog udila u radu dobivali su i dobit.

U zadrugi Gabrićevi iz Naćvina (Žednika) kad je otac ostario zapovido je najotresitiji sin. Jedan od sinova je izašo iz zadruge na nagovor supruge koja je unela velik tal. Dobili su svoj tal u živini, sermaju i rani, a zemlja je na nji pripisana kad su pripisivali zemlju i drugim sinovima.

Ko u svakoj obitelji, braća su se slagali al je u zadrugi katkad došlo i do razmirica koju su najčešće izazvale žene. Svaka snaja je nuz prćiju talovala i u zadrugu donela i zemlju. Podikoja je bila nezadovoljna kako gazduju, a najviše podilom zarade. Držala je da bi samostalnim životom obitelj bolje napridovala.

U zadrugi Gabrićevi iz Verušića otac je triput odbijo podilu, al je na kraju otac popušto. Kad su zadrugu podilili sinovi su dodvorili roditelje, a svaki je s pet lanaca zemlje hasnu dao na dvorbu.

Bilo je i takog da je otac prid smrt testamentom podilio zadrugu. Zabilužena je i podila da je otac svakom sinu dao tal zemlje da š njom gazduje, al podila je sprovedena u katastru posli smrti oca. U jednoj zadrugi su podilu zemlje sproveli u katastru, al je otac do smrti zadržo plodouživanje.                                                g