Arhiv tekstova

Faljnis čeljadi moja. 

Ta kad već pitate moram vam i kajst, baš jevo nas trojica sidimo na njivi i ručamo posli prve ture razbacivanja mitrađa i Pera mi tu mlati bricom isprid nosa pa se samo moram sklonjat. Ta kaki je ćorav još će mi otkinit vr nosa! Srića što mu ni brica već nije oštra kako triba... Latijo nam se ukazivat kako ne triba da priopravimo televiziju, a za te novce bolje da kupimo nove karte, jel na televiziji i nako samo nike politikunske fantazije od koji mi paori polak ne razumimo, a ti koji kaki reseveri su i nako skupi. No što jest jest, bome za to malo škatulje triba dat tri nadnice, i to dobre a ne vake ko naše. Ode kod nas sve jeptinije, u našoj varoši dvared manja plata neg u glavnoj varoši. No Joso se smije priko zalogaja, a ociko je slanine kugod dobar palac i sve strpo usta, a i fajin kruva. Doduše, smijemo se i mi jel njemu mrve ispadaju pravac u zdilicu s kiselnom. 

»Ta šta vi divanite čeljadi moja, pa ne vidite da nas niko nizašto ni ne zareziva pa tako ni za te televizije. Jeto na priliku kad su bile one knjige o našem svitu nisu nas puštili ni u gradsku kuću, a još se oglasili i oni ‘drugi’ što su naši od nike nedilje i njima je baš još i drago što je to zabranjeno – toliko nas cinidu. Još i divanidu da to nisu nikake knjige. Dobro je čeljadi moja moj baćo Đeno divanijo u Ivković šoru da nama ne triba veći neprijatelj od nas sami. Sad niki dan kad su tili ić opet zaustavit drumove zbog mesa i mlika seljacima nisu ni dali kodbajage ‘dobićete’ jednog dana kad na vrbi rodi grožđe. I imade dosta tog zbog čeg mi ta televizija ne triba. Jedva čekam čeljadi moja da bidne ovo prolićno čišćenje sela pa da donesedu te velike plevane škatulje i da ovaj moj stari rđav televizijon vućim u njeg. Neće mene niko više omlaćat, kad triba plaćat porez u našoj varoši ’rvati su prvi na tapeti, a kad se štogod triba za ’rvate uradit onda ne da gradonačelnik«, sve to kaže Joso.

 Gledimo ja i Pere u nj pa se sve začudili otkud mu tolike pameti. Alal vera, jeste da je sedam godina išo do četvrtog razreda, al bome mu divan skroz na mistu. Prija desetak lita nas natirali da pravimo ambulantu, ova je rđava, mi opravili a oni sad šaljedu doktora kako njim se ćefne. Samo divanidu kako smo matoro selo, kandar bi ovi sadašnji doktori ličili samo zdrave i mlade, al kad triba divanit i politizirat ondak su oni glavni... Samo što nisu spasli svit! Baš sam skroz bisan čeljadi moja, kazo sam ovoj mojoj da ću jedared napumpat biciglu pa lipo obać malo na šire ovu našu ravnicu da vidim jel je svudan tako jel samo u ovoj našoj varoši. No moždar ni ne tribam, dosta je i na drugim mistima velika sirotinja, samo par veliki varoši malkoc bolje žividu. Svi se kunu u boljitak sela, a u selu sve manje čeljadi. Na kraju će to biti prazna sela kako ja vidim. Eto opet sam se zadivanijo a još triba koji mereš razbacit pa na salaš, a i ova dvojica se niki ulinili pa i moram povijat. Zbogom čeljadi moja, budte mi lipi i zdravi, a za drugo se morate sami snać. 

Vaš Braniša