Arhiv tekstova
Ako Bog da biće toga još
Bać Iva se vi dana svaj ušmundo, ko da ne bi marijo ope na kakigod majalus. U mladosti je jako voljijo slavlja, a sad, pod matoru glavu, volji ji još više. Gleda u ve novine o njegovi, pa samo suče brk i smijulji se. Eto, tamo prid kraj, ne baš na stražnje strane, al blizu, on već dosta dugo trukuje na šokačke ikavice. Oma nuž njega trukuje na ikavice, al bunjevačke i jedan njegov dobri pajtaš. E, pa eto, taj Bać Ivin štodir zaslužijo je vada i kakigod aldumaš. Prid nima što čitu danas je stopedeseti put. Veli, ako ništa drugo, zvaće kuma Tunu i njegovu, pa će skuvat kakigod paprikaš i dobro ga zaljat katarkom. Kum Tuna jako volji čitat. Petkom, ščim poštaš donese novine, ko da iskukuca, oma na vraca. Jako se ne volji potrošit, pa šta će neg čitat ko kuma, svakako ji prima redovno, pa šta da zabadva iste take kupuje i on. Vako lipo obadva pročitu, neće se slova istrošit, a nusput malo i grlo pokvasu. Vidi bać Iva da je kum Tuna oma okrenijo nonu stranu di je Bać Ivin štodir. Pravi se da gleda slike, al se po laloka vidi da čita. I smijulji se, ko kerica ka poji jajca, a gazda ga ne uvati. Bać Iva se samo naškobijo. Eto, već vraganajst godina on redovno trukuje, još par nedilja pa će bit i tri godine kako trukuje vo na šokačkomu, a kum to kanda još ni ni primetijo. Vada nikada ni ne gleda ko je ispod natrukovanoga metnijo krsta, pa mu više put zna i tolmačit šta je pročito. Uvik volji i po više put pročitat kad je natrukovano štogoda od kogagod iz njevoga sela, a skoro svaki Bać Ivin štodir nauči i napamet, samo ne razumi ga uvik baš najbolje, jel se možda samo pravi da ne razumi. Ka se počelo trukovat to na ikavice, ni se znalo dokle će i oće li to svit privatit, jel neće. Eto, rešili su probat, pa nek vi njegovi oko Dunova čitu nako kako i divanu, vada će se sotim makar malo doprinet čuvanju te cvrkutave ikavice. Znade se kaki je red u novina, trukuje se nakim divanom kakim se trukuje u svi knjiga i u države u koje živi i u koje su živili njegovi dide i prandide, a i u ne priko, što stare knjige kažu da mu je matrna. Njemu bilo jako drago što se to otpravilo i svit, kanda, sve više čito. Misli se, možda će se navadit čitat i ni mlađi, što su već naveliko i pozaboravljali divanit starovircki. Bać Iva se znade divanit i vako i nako, al ka se dovati njegove lipe ikavice, oma mu nikako toplo u srcu. Većina Šokaca u njegovomu selu i dan danas tako divani doma, u svojima familijama, a, ka se digoda trefu, sve riđe. Puno nji se takoga divana već počimlje i stidit. Ko da bižu o njega, ko da je kužan, pa se otpravlju š divanom niko ne zna kakim, nit vakim, nit nakim. A svejedno, Bać Ivin štodir volju pročitat. A vada će dat Bog da se natrukuje još koji put po stopedest brojeva, samo nek svi zajdno u zdravlju poživimo!
