Arhiv tekstova
Ništa ne ide kako triba
Marino prošlo, a vrime ko da je ograjisalo. Duše, zavijava, ni paklija ti ne pomaže. Nikomu se ne mili napolje ako baš ni kakagod velika nužda. Bać Iva izajutra izajde, za dram narani marvu i živinu, pa brže unutra. Ka dojde natrag, mačak i Taksa mu se nikako uvik provuču izmeđ nogu, pa se udesu nuz špojer. Malo bi se ugrijali, ta i oni su živi stvorovi. Njegova oma cantra, veli ni lipo da ima kerova i mačaka u kujne, al ka se digne da ji istira, sažali se i ona, pa mu kaže da ji ne dira ka tako lipo spavu. Latila se štrikanja,. On o dosade, ko što više put u zimu znade, dono košar kukuruza, metnijo katarke da se skuva, udesijo radijon i latijo se krunit na ruku. Sluša šta ima novoga, sve ne može virovat, ka su divanili grebencijaši. Velu da je ope dosta drumova zavijano i da se ne kreće lemuzinama na put brez prike potribe. Ni što čistu drumove, velu, jako se iznenadili, eto, snig jim ope došo u po zime i to još našo baš petkom podnoć. Pa sad, dok oni nisu došli na posov u ponediljak ujtru, pa popili kafu, pa se ispripovidalo di je ko ti par dana bijo, puno toga se po drumu već ugazilo. Na sriću, ni bilo nakoga velikoga majalusa ko lane, ka su puščali da vitar prvo nabaca cila brda sniga na drum, pa se onda krenili čistit kamijončićima. »Ruku na srce, vi dana ni ni televizija beštelovala kako pada, pa zoto vada gospodari nisu ni trčali izvlačit zatrpane. Šta se vridi toliko patit, ako svit to neće gledat. A nisu se vada ni pripravili za tako štogoda. Možda su i grebencijaši mislili da je sve to svit vidijo već lane, a malo bi bila i bruka za nji što su sapili i rekli da sniga neće više ni bit, ka već ni pado ni dosad, pa se ni baš puno toga ni prikazivalo. Istina, padalo je malo, još pri Božića, al se brzo i istopijo, pa se to više ni ne sapi«, počme filtozirat bać Iva. »E, vidiš, zoto se ja nisam ni radovala suncu na Marino. Znadeš kako su rekli stari, ako Marija ne zatekne ćupriju, ona je napravi. Nego, ne znam šta da radimo, tribovalo bi nam za kuću i za cure još koišta pokupovat, a još nema ni moji, ni tvoji nadnica. I Bog već zaboravijo ka smo ji zaslužili. Svi se u poslidnje vrime navadili šparat na sirotinje. A i vi što sad vladu, vada se uvatili u isto kolo sotima gazdama, pa više ni ne znaš ko kolo vodi, a ko drži šlajbok. Ej, samo se izbiramo, pa izbiramo, a nikako već da izbirnemo kakegod prave domaćine, pa da i u ve države napravu reda, ko paor na paoršagu.«, veli mu njegova priko štrikanja. »Ta idi, neka divanit makaršta. Kako će napravit reda u države naj što ne zna ni doma. Gledaj ji samo, vaj š njegovom rastan, naj ima taku i taku dicu, treći, ope...«, prikine se u po riči bać Iva, jako duboko izdane, nalje bukaricu kuvane i dobro potegne. Odjedamput mu udarile suze na oči, oparijo jezik ko što već davno ni.
