Arhiv tekstova
Ni ni ositijo ka je prošlo po miseca
Bać Iva jako voljijo svece. Za njega sve slavlje počimalo još tri nedilje pri Božića. U kuće dva rođendana, jedan imendan, a oma potli Božića još jedan, pa ko kuma Tune i Božići, a bome, otkako su jim snaje došle u kuću, slavu i dvi slave, svetoga Nikolu i svetoga Stefana. Kumstvo je kumstvo i to je tribalo ispoštovat, mada se baš ne bi mogo zakunit da je noti slava sve išlo po staromu pravoslavnomu adetu. Sića se još iz dičji i mladi dana da je za svetoga Nikolu išo sa dadom i materom u Sombor na slavu ko dadine najmlađe sestre, udala se u pravoslavnu kuću. Znade samo da su tamo jili prvo nikakoga slatkoga žita, pa potli svakaki jila o ribe, suparnoga gra i još koišta, al ništa masno. A baš su bili imućna familija. A ko kuma Tune bilo i ribe i prasetine i jagnjetine i pečena ćurka i tri vrste paprikaša, pa ko je šta tijo. Jedino ni bilo slatkoga žita, velu to triba jako dugo pripravljat, ko će sve stignit? Misto žita su skuvali pirinča. Ka su išli na svetoga Jovana, kum Tuna svaj snuždit. Veli, ajd da ispoštuju snaje, pa on i njegova išli š njima za Badnjak u njevu crkvu. Prid crkvom su potpalili veliku vatru, vada bijo naredan meter bukve. Potli ražarili i u nju turili badnjak, a on bijo blizu, pa mu nasradala nova bunda. Kupijo je prid naš Božić, ni bila ni jeftina, ima se, može se. Sad više i ni za nosit, osim ka ide u stražnji dvor. Bać Iva još o Tri kralja njegovu tira da kuva soparni i sosini, svega drugoga mu priko glave. U vi misec dana se kanda malo i podotavijo, pa štogod se lati radit, samo stenje. Nadut od silnog ića i pića vi protekli blagdana, osića se ko da ga ko napumpo. Sad se istom štodira šta mu je to tribalo. Eto i odjutros, njegova se naudarala luka i slanine, on se nakanjiva uzet koji zalogaj, al smislijo samo malo lepinje i kisela kupusa. Uto naišo i kum Tuna, veli da gucnu po jednu dudovaču pri fruštuka. On to volji nako po starovircki, iz polučka, a kod nji u kuće se piju samo lipa i skupa pića i to iz malo finiji štamblika. »Bome, kume, taki sam nikaki naduvan, čudo jedno. Ni to ni lako u kuće izdurat blage dane od dvi vire, al šta ćemo, moramo ispoštovat i snaje«, veli kum Tuna i povuče iz polučka. Bome, kume, u moje vrime, ka bi se naša cura udala u familiju druge vire, adet ni minjala kuća, neg snaja. Danas vidim da ako našima u kuću dojde snaja, familija se oma š virom primunduri na njezno. Ako se naš deran slučajno priženi u kuću druge vire, znade se, nema tu onda ništa po muške strane, oni neće minjat familijarne adete«, umiša se u divan bać Ivina. Kum Tuna taman naslonijo polučak na laloke, pa se jako zakašljo. »Bome, ka se sitim tetkini slava i Božića, ja samo vidim da su i ti adeti nikake nove mode, a možda baš nisu ni dobro naučiti.«, veli bać Iva i nalje jim još po polučak.
