Arhiv tekstova
Svi samo mislu na se
Bać Iva već znade napamet. Ščim bliže Božić, njega čeka put. Tako i ve godine. Zvo ga pajtaš Mata da dojde malo ko njega u vu varoš dole, veli dugo mu ni bijo u gostima. Pa kako onda da ne otide, ka se baš volji š njim ispripovidat o svega i svačega. Vaj put mu je još jedno na pameti. Starija ko da se ne bi marila zaposlit u Matine varoši, veli lakše će je bit odnud otit dalje u svit, neg odvud di je sad. A mož najt i lipšega posla. Vidiće on, dosta se ufa u Matu. Vada mu i može pomoć oko toga, imade on u varoši dosta dobri. Nikoliko dana pri puta bać Iva i njegova sili, polako pijucku kafu i divanu se otoga, ka na vrata njegova mater. Oma se izderala na Taksu, siroma ni da zalaje, samo rep međ noge i biž natrag. Prid vratma i mačka šljoknila. Unišla je ko luja i sila zastal, ni Faljen Isus ni rekla. Iz očiju je samo siva. Njegova se oma digla, pa skuvala kafu i za svekrvu. »Evo, majko, malo slađa, baš naka kaku voljite. A potli ću i jednu bundivaricu turit u rernu«, umilno će. Mater samo dune kroz nos i metne još dvi kašičice šećera u šoljicu. »Mater, kanda ja to vidim da ste došli jako nabrundani. Nekate tako, već smo se dosta divanili otoga!« obrecne se na nju bać Iva. »Ta kaka ti crna bundivara spopala, ni malo mi ni do toga. Vi ko da niste kako triba! Moja zlatna cura sinoć bila ko mene, pa mi kaže da će vaj zagvanja za nju tražit posla u varoši. Ni vam Bog ni tribo dat dice, ka već sad samo gledate kako bi ji šljoknili od sebe!« veli i počme uglas jodat. Jedino suza nigdi. »Mater, nekate samo divanit koišta! Pa eto cura već i radi, al vada bi je bilo lipše u velike varoši, neg u male. A odnud će lakše otit i u svit«, sad već diže glas i bać Iva. »Eto ga, u svit, pa u svit! Svršila je škulu, pa najbolje da dojde natrag, najde njoje posla i kakoga poštenoga momka, pa se lipo uda. Ko zna, možda ću se morat i njoje pridat. Vako bi dok si živ morala trpit tebe tako zagruvanoga!« još više se bisi mater. Bać Iva se samo digo i ošo na drnjak, jel mu je već počelo zavrtat u trbuvu, a ni se rad svađat , znade da mu potli neće bit dobro. »Ta majko, kakoga posla i može najt ako dojde natrag? Neće se vada latit motike, zoto ni ni morala gubit vrime u škule. A vidite koliko dice biži iz ve države? Ako je se ukaže prilika, nek samo ide, pa potli može i sestru povuć za njom. Jeste da će nama bit teško, vada znadete koliko smo oduvik bili za našima curama. Al ope, biće nam lakše ka vidimo da lipo radu i da otoga rada živu normalno u kakegod normalne države. A ko zna, možda ćedu, za jedno dvajst godina štogoda naštodirat, pa i nas odvest ko nji«, proba je smirit snaja. »Pa da, znala sam! Ja krsti, ona prdi! Samo misliš na se! A ni malo se ne pitaš ku ću onda ja!«, veli mater i otide u još veće žurbe neg što je došla. Ni bundivaru ni dočekala.
