Arhiv tekstova
Ima i taki što štrajkuju cili život
Svaki dan sve ladnije. Bać Iva odjutros potkurijo, on i njegova fruštukovali, pa se udesijo nuz pećicu i sluša radijon. Taman ga uvatijo nikaki drimež, bane kum Tuna ko luja. Nosi nikaku kufertu i samo duše. »Ajde, kume, sidi ko čovek, vidim da si došo na divan. A znadem da nisi ni fruštukovo«, veli bać Iva i nalje bukaricu katarke i fraklić dudovače. »Ta mani mi, kume, evo mi poštaš dono nikake papire. Znadeš da sam ja lupav za tako štogoda, pa reko idem vidit, možda mi ti to možeš rastolmačit«, bida se Tuna. Uto bać Ivina izvadi poslidnju tepsijicu bundivare iz rerne. Vruća, meriše na cimet. »Ta kume, kako možeš bit lupav zoto, a pametan si za državnu službu. I ti i tvoja ne rmbačite, nego sve lipo klajbas u šake, pa polako. Koliko stignete. Nadnice redovne, nisu baš ni male. Ja u fabrike moram radit po godine zono što tvoja dobije na misec. I kako, onda, to ne možete rastolmačit ni ti ni ona, nego si došo pitat paora«, veli i metne tepsijicu nastal. »Ta kumo, vada znaš da smo se i ja i moja ubiližili u partiju u koju je tribalo, pa smo istom onda avansovali na poslu. Potli smo za male novce dobili nikake diplome, ko da smo svršili škule, pa su nas udesili i da šefujemo. Kako onda da znademo tolmačit koišta?«, pita je Tuna i uzme komat bundivare. »A, pa kad ne znate, mogo si lipo otit kod fiškalja, samo ti kanda žulji što tamo triba platit«, veli bać Ivina i sidne zastal. »E, kumo, fiškalji štrajkuju već tri miseca. Vidiš da štrajkuju i žandari i doktori i učitelji i študenti, a ko zna i ko će još? A televizija neće od nji, neg samo od noga što je potli toliki godina došo natrag, pa od lopova, pa od lemuzina, pa ko je koga ubijo, nek se svit zabavlja. Mogli bi već i oni malo štrajkovat, svi bi manje jida imali«, veli Tuna i uzme drugi komat bundivare. Bać Iva naljo još jednu bukaricu i fraklić, uzo i on komat i tepsijica začas pukla. Gledi papire, pa ni sam sebe ne viruje. Kumov stari dada umro još pri dvajst godina, a kuća je još na njemu. Umro prvać i dada, pa sad tribalo pripisat, al ne mož. Stari dada založijo kuću u Narodnu banku još pri pedešest godina. Zajam je davno vratijo, al u banke zaboravili istrisat založbu. Sad mu javlju da će se taj papir oma dobit, samo jim triba poslat zahtev. I triba platit dvanajst iljada za nikakoga notara što će udarit štambir i dat krsta na papir kojega će izdat Narodna banka. »Ta, kume, ni to ništa, samo napravi taj zahtev, evo su natrukovali i atresu, pa jim pošalji što prija«, veli i nalje mu još jedan fraklić. A zno je da će mu to on morat natrukovat. »E, blago nama dok imademo taki što štrajkuju cili život«, veli ispod glasa, i nalje još jednu bukaricu.
