Arhiv tekstova

Arenda je zakupnina (plaćanje) za hasniranje obradive zemlje, a plaća je arendaš gazdi zemlje. Arenda se prija ugovarala (plaćala) u novcu i u rodu litine. U ono vrime, u tridesetim god. XX. vika, arenda je bila 6 - 8 mtc žita el 12 - 14 mtc mrvljeni kuruza po jednom lancu zemlje, a obično su je plaćali polak u žitu i polak u kuruzima. Većinom je nuz arendu išlo i štogod od šalangova (privaga, dodatak): jedna-dvoja kola čutaka, voz ogrizina, ranjenik (tovljenik) od toliko kila i za njeg i brime slame za disnotor, nikoliko pari pileža (kokošivi), a često makar jedna pućka (ćurka) za Božić i već kome je šta tribalo od onog šta salašar ne mora kupit. Šalangovi su uticali na arendu jel ako je dotični imo veći komad zemlje onda ga je arendaš častio s više šalangova, jel je i arendaš više zaradio, a davanje šalangova nije baš zdravo ostio.

[Onda je rodilo: žito 13-15, kuruz 45-50 mtc./lanac, »mtc = 100 kg.; lanac = 7200 m²; šalango(v) = sitniji dodaci/privaga«; kola = koliko stane u lotra (stranice + daske); voz = kola visoko natovarena kabastim teretom; brime = zavežljaj slame koliko čovik mož ponet.]

 

Izdavanje zemlje

 

Zemlju u arendu najčešće izdaju gazde koji je ne mogu sami radit: stariji ljudi, starija neudata imućna divojka/téta, gazde koji žive i rade u varoši itd. U arendu su zemlju izdavali zajedno sa salašom, na vrime od najmanje od tri godine, jel je arendaš bio dužan da prve godine potori zemlju u kojoj je đubre od hasne toliko vrimena. To je bio ulog arendaša u poso koji će, ako bude sve kako su udivanili, bit arendaš najmanje tri godine. Kad je sve ispalo kako su udivanili, arenda se produžila na još tri godine i tako redom. Dešavalo se da je gazda pod arendu izdo samo komad zemlje, obično u priliki kad je talovana zemlja dobrim dalje od salaša, a često i u drugoj pustari. Porciju na zemlju plaća gazda. Arendaš je o svom trošku i radom odranjivo litinu, uradio ris, obro kuruze, a hasna je bila njegov dio roda litine i sav josag kojeg je s litinom odranio.

U ono vrime velik arendaš je bio viđen, cinjen i poštivan hamade (maltene) ko velik gazda. Iako njim po imanju nije bio ravan, al su ga poštivali jel je radio tušta zemlje, znao je izać na kraj sa zemljodilskim poslom naveliko, u ravni s litinom i na salašu s josagom (blagom).

Gazda je pokatkad obalazio i nadziro arendaša. Obaško se staro da arendaš odranjiva što više domaće živine, da mu napravi dosta đubreta (stajnjaka) s kojim će potorit (pognojit) svu zemlju za tri godine, koliko je vrime đubre od hasne u zemlji, da se ne osoparni. Dešavalo se da je gazda atkazo arendu nemarnom arendašu: ako je zakorovio zemlju, nije odranjivo josaga (blaga) koliko zemlja mož podnet, nemaran je u održavanju salaša i sl.

 

Arende su se laćali mlađi ljudi

 

Arende su se laćali mlađi ljudi s dosta dice, koji su kadri toliku zemlju naveliko uradit desetak godina tj. da je hasniradu barem tri-četri puta. Kako će arendaš proć na arendi pokazalo se kako je znao i imo sriće u odranjivanju josaga. Jel čim je više odranio domaće živine, suvišno prodo, a novce znao ušporovat, dobro se potkoživo, gospodarski ojačavo.

Arendaš je steko najviše novaca od prodate živine, od rogate marve i od ugojeni (utovljeni) ranjenika. Kad se posli više godina dobro potkožio, steko novaca, arendaš je kupio zemlju, posto sam svoj gazda.

[Malo dalje od našeg salaša čovik i žena su kupili manji salaš i 15 lanaca zemlje. Valjda ga kogod pito, pripovidalo se: salaš sa zemljom sam kupio na soparnoj čorbi, znači na šporovanju (naili se soparnog ila.)]

Poznato je da su u ponikim zemljama bili i subarendaši tj. arendaš arendaša. Kogod je od velikog zemljoposidnika pod arendu uzo velik komad zemlje el više komada zemlje, al je nije sam radio već je iskomadanu izdo drugim arendašima (subarendašima). Kadgod su se otimali za arendu, više se tražila neg nudila, našo se i malo jeptiniji arendaš. Nisam uspio uć u trag dal je bilo subarende u subatičkim i bližim pustarama.

O arendiranju naveliko pripovidali su mi Luka Crnković iz Đurđina i Josip Gabrić iz Hrvatskog Majura koji su u tridesetim/četrdesetim godinama bili arendaši na velikom imanju Šandora Purgli. Po njemu su nadili (dali) ime Purgla, kraju u Đurđinu.