Arhiv tekstova

Nadničari su siromašnija čeljad koja nemaje dosta svog imetka, a ni stručnog znanja od kojeg mogu živit, pa za život zarađivaje nadnicom el drugom rade kraće vrime slobodnom pogodbom. Nadnica je prost (jednostavan) poso kojeg odrasla čeljad rade od jutra do mraka, na njivi obično sa svojim ručnim sersamom. Najviše rade u poljodilstvu kad u kratkom vrimenu triba što prija uradit poso za kojeg poslodavac u domazluku nema dosta rukivi svoje čeljadi el ga nije bio kadar (znao) uradit. Poso se u podne prikido za užnu, a dok su dani bili duži nadničar je posli užne malo otpočivo. Poslodavac je nadničara kostiro s tri ila, a uveče posli večere ga isplatio hamade (skoro) uvik gotovinom. Na njivi su radili svojim ručnim sersamom (motika, kosa i sl.), a u složenijem poslu i s gazdinim sersamom (sikira, pila i sl.). Poslodavac je za dana više puta nadziro poso, obično je zahtivo da čovik radi, polagano, al tako od počela do kraja.

 

Pogađanje

 

Sa nadničarom koji je kod poslodavca radio i drugi poso npr. ris (ručnu žetvu), brao kuruze i dr., poljodilac je znao udivanit da će mu štogod odradit s konjima tj, uradiće mu sa zapregom i svojim sermajom (opremom): uzorat će manju njivu, izvuć đubre (stajnjak) iz korlata na njivu i sl. Obično je gazda uveče posli isplate kazo nadničaru da l’ će i sutra radit. Ako je poso trajo više dana, nadničar samo iz njemu poznati razloga sutradan nije bio obavezan doć radit, odusto je od nadnice.

Poso u nadnicu radio se jedan el više dana. Ako je nadničar furtom (stalno) radio, npr. kopanje kuruza, onda je posli okrećanja na jednu duž (1 d = ~ 400 m) mogo zastat, malo otpočinit i popušit duvan (cigaretlu el čibak duvana [lula s kratkim kamišom]).

Ako se poso nije radio cio dan onda se pogađo po opisu (spremanje avlije, odbacivanje sniga i sl.) i vrimenu koliko će se radit. Za poslove od nikoliko sati poslodavac nadničara nije kostiro (hranio). Taki poslovi su se najčešće radili u naseljima: spremanje ogriva - pilanje, cipanje drva i sl., sitniji ziđarski poso na zgradi i sl.

Za poslove koji su se najduže radili npr. kopanje kuruza, nadničari su se za poso nudili okupljeni na tzv. berzi, na stalnom mistu u varoši (Subatici) kadgod kod kipa sv. Trojstva (u parku priko puta Bate [danas Boreli]). U Bajmaku su nudili svoju uslugu okupljeni nuz ogradu isprid ondašnje Zvekanove mijane, blizo spomenika sv. Trojstvo. Posli sat i malo više čekanja ako nadničare nisu pogodili, očli su svojim putom da vrime provedu korisnije od čekanja.

 

Posli veliki poslova

 

Posli obavljeni veliki poslova kad su se nadničari najviše tražili, bilo je med njima dosta koji su se nudili za bilo koji drugi poso npr. u proliće i liti za tovarenje u kola đubreta (stajnjaka) za torenje (gnojenje) njiva. Imali su posla i za godišnje održavanje zidova nabijanice i često za izvrćanje valjaka (čerpića, za pečenje ciglje). Imali su posla i u jesen za ispomoć manjim gazdama da da s njevim čeljadima što prija oberu kuruze. U ciči zimi kad se do makar na kratko zaledio, s domaćom čeljadi su kosili trsku, da se pokosi dok je do (trska) zaleđena.

Stalni pudari su u održavanju vinograda u proliće od odgrćanja čokoća, do njevog zagrćanja prid zimu, vazdan imali posla. To je kazivano izrekom: vinograd voli lad vinogradara, znači zato u njemu ima svaki dan posla. Vridan pudar je s tim poslom izašo na kraj, al su za sadnju el obnovu čokoća pisak privaljivali (duboko prikopavali – najmanje na tri ašova [~ 75 cm]). Za taj poso su pogađali nadničare, a danas to rade traktorom i plugom za taj poso.

Med nadničarima je bilo i đuturaša (atojaša), koji su se pogodili za poso kojeg će uradit u akordu (đuture), o svom kostu (ráni), za udivanjenu gotovinu novaca, npr. ispilat i iscipat 2 m³ drva po viđenju, makar koliko vrimena traje poso i sl.

U to vrime nadničarima obično nisu davali nikako piće (alkohol), a poslodavci koji su imali vinograd i napekli rakije, katkad su prija večere ponudili i čašicu rakije koja se malo pije pa su je više imali. Vino su ritko kad nudili, njeg su sami popili, tušta nji su berbu vinograda dočekali s praznim vinskim buradima. I med gazdama je bilo škrtica, al i izdašniji ljudi, pa su nadničari svakako prolazili, s boljom el sa slabijom ránom, al su se više otimali (rado išli) radit kod izdašniji gazda.