Arhiv tekstova

»Tada uđe i onaj drugi učenik, koji prvi stiže na grob, i vidje i povjerova« (Iv 20,8). To reče Ivan apostol o sebi. No, prije jednog i drugog učenika »rano ujutro, još za mraka« (Iv 20,1) na grobu je Marija Magdalena; našla je dignut kamen s groba; javlja Petru i Ivanu: »Uzeše Gospodina iz groba i ne znamo gdje ga staviše« (Iv 20,2). Vijest o tome potiče apostole, te Petar i Ivan trče na grob; nađoše povoje i ubrus. Grob je prazan, Gospodin je uskrsnuo. Vječna je poruka uskrsnog dana da je Isus uskrsnuo. No, ova dva učenika se ne zaustavljaju na praznom grobu, kao da im prazan grob nije dovoljan dokaz uskrsnuća. U praz-nom grobu je bio mir, ali to nije onaj mir Krista Uskrsloga.

Apostoli nemaju mira. Oni traže Uskrsloga. Idu mu ususret. Oni ga moraju susresti, vidjeti ga, čuti njegov glas i prepoznati ga. Tako ga je prepoznala Marija Magdalena kad je nazvao imenom. Prepoznali su ga i apostoli kad ih je pozdravio s »Mir vama« i to je bio onaj mir koji su tražili. Gorjelo je srce dvojici učenika na putu u Emaus dok im je tumačio Pisma i otvorile su im se oči kad je prelomio kruh. Priznao je Toma da je Isus živ kad je opipao mjesta čavala. I tako susret za susretom, razgovor za razgovorom, lomljenje kruha i blagovanje, prepoznavanje po ranama.

To je dinamika i našega života u svakom susretu s Uskrslim Kristom. Ne zaustavljamo se na praznom grobu. Želimo susret s njime, želimo ga čuti i slušati, prepoznavati ga sve više. Želimo osjetiti njegov mir koji nam ostavlja, koji nam daje.

Uskrs je svetkovina nad svetkovinama, sunce svih blagdana, temelj i sigurnost naše vjere, ispunjenje čovjekovih nada, otvoreni put i istina našega spasenja, pobjeda života nad smrću, svjetla nad tamom, milosti nad grijehom. Krist je uskrsnuo, pobijedio je smrt i ostavio prazan grob, zato da čovjek živi dok očekuje dan sigurne pobjede nad smrću, dan vlastitog uskrsnuća i novoga života u Kristu, dan mira.

»Mir vama!« (Iv 20,19). Uskrsli Gospodin tako pozdravlja svoje apostole, tako pozdravlja i nas. Daje nam do znanja da je u njemu naš mir, on je naš mir i sloboda od smrti. U Uskrslom Isusu je izmirenje ljudi i Boga, ljudi međusobno. Biti kršćanin znači biti obdaren Bogom, pravim mirom, Uskrslim Isusom Kristom, Božjom milosti mira, ljubavi u miru; i još: sve to ponuditi drugima, donijeti u srca i u svijet Boga mira, duha ljubavi, mira i pomirenja.

Zato nam je u ovim vremenima potrebna proslava Uskrsa, potreban nam je Uskrs.

Uskrs je potreban srcima koja više ne vjeruju u smisao i snagu prijateljstva i stvarne dobrote. Uskrs je potreban svima koji misle da je praštanje slabost, svima koji vlastitim životom poštenja prkose svakom zlu i svim zlim silama. Uskrs je potreban svima nama kad u životu dopustimo da klica mržnje, zla i osvete dotakne prostor naše duše. Uskrs je potreban mladima koji stoje pred osnivanjem obitelji, pred početkom novoga života u ostvarenju življene ljubavi. Potreban je obiteljima čiji su se članovi umorili u obiteljskoj ljubavi, te misle da više ne mogu praštati i miriti se. Uskrs je potreban onima koji su na kraju svog ovozemaljskog hoda kako bi osjetili da će svako učinjeno dobro biti nagrađeno.

Kristovo uskrsnuće svima nam je potrebno. Ono je jedina stabilna točka koja sve pokreće, od koje se polazi, koja sve privlači i koja sve ispunja snagom.

Neka po ovom Uskrsu u našim životima uskrsne nova radost koja je jača od svega. Neka nestane straha i neizvjesnosti, neka nestane tame. Zašto čovjeku ne bi bilo dopušteno da živi sretno i smireno? Da živi u onom miru koji mu je donio Uskrsli Krist kad je rekao: Mir vama!

Svima sretan i blagoslovljen Uskrs!

Mons. Đuro Gašparović