Arhiv tekstova

Kopun je operjevan (kad posli paperja naraste perje) uštrojen (kastriran) pivčić od 4 do 6 miseci, koji posli kako raste bude sve krupniji i deblji naspram druge pileži. Uštrojen ne stvara spolne hormone, zato od ráne više meće na se (tovi se), ukrupni se, a mast mu se za razliku od pivca raspoređiva jednako po tilu. Meso mu bude crvenkasto, sočno i zdravo dobrog šmeka. Odraso mož bit težak ko manja pućka, od 5-6 kg. Miran je, ne kukuriče, oroz i minđuše mu pristanu rast.

Iz pismena o povisti zna se da su stari Kinezi, Indijci i Egipćani, pa i drugi narodi iz njevog komšiluka, kopunili (štrojili, kastrirali) pivce još prija oko dva milenija pr. Kr. Onima kojima je onda doticalo, kad njim se prohtilo, goste su počastili mesom kopuna. U štivima ima dosta opisa o starovinskim gozbama, pa i o gozbi di je gostima ponuđeno ilo od kopunovog mesa. Na priliku, u XVI. viku spominje se proslava Ivanja (sv. Ivana Cvitnjaka) u Zagrebu, di su nuz paljenje i priskakanje vatre narod častili vinom, a 1590. g., a gradski sudac je ugledne goste počastio i ilom od kopuna. (Ivanje u starom Zagrebu, Gospodarsli list 1. lipnja 2002.)

Iako sam ko čavrgan na salašu ijo kopunov paprikaš, ne pamtim ga toliko ko šmek pečenog kopuna nadivenog maronom (vrsta kestena). Upućeni kažu da je paprikaš od kopunovog mesa za toliko boljeg šmeka (ukusa) od pivčijeg paprikaša, za koliko je pivčiji paprikaš bolji od pilećijeg paprikaša. Nek o tom sude upućeni koji su ili (jeli) kopunovo meso spremljeno u više recepisa, npr.: u Zagrebu u poznatom restoranu »Okrugljak«, u dvorcu »Bežanec«, u »Starom Puntijaru« u Gračanima i dr.

 

Štrojenje pivčića

 

Više salašarski žena se bavilo štrojenjem pivčića, a med njima je bila i moja májka. Malo posli Velike Gospojine (15. kolovoza) májka je jutrom izabrala do desetak što krakatiji prolićni pivčića i do kasno poslipodne ih držala zatvorene u pokrivemom kovčežiću. Više puta sam joj dodavo pivčiće i gledo kako je to radila. Prija neg se latila posla u laboščici je u vriloj vodi iskuvala naoštren zavrvast nož i iglu. Iz naprstka je malo rakije sasula u kljun pivčića, pa se on friško opuštio, ni- se koprco, a čim se oklembesio, ovlaš mu zasikla kožu ispod jednog krila, di je jedva bilo perja, nožićom podsikla i izvadila jaje i s dva-tri šava zašila ranu. Časkom je to obavila i ispod drugog krila, i pivčića metnila u drugi kovčežić i pokrila, zamračila. Obično je kopunila desetak pivčića. Znala je kazat da joj poso išo od ruke (zadovoljna je) ako je od deset morala priklat dva – tri pivčića, koji nisu podneli štrojenje. Ako je i posli dobri sat vrimena pivčić ležo oklembesan, tog je priklala i očupala. Zato je pivčiće kopunila petkom i subatom poslipodne, jel ako kojeg triba priklat, použnaće se u nedilju, kad je red da se ide meso. 

 

Kopunjenje danas

 

Iako se ne pita, al »kopun se ne da«. Gurmani, znadu uživat, i koji mogu platit dobar zalogaj, slade se i ukusnim kopunovim mesom. Nema ga u izobilju, a prodaje se ko i meso pernate divljači. U svitu, kopunove najviše odranjivaje na Zapadu, u Ameriki, Francuskoj, Italiji, a od kraja devedeseti godina XX. vika širi se i u Hrvatskoj. Zanet (potaknut) kopunom dospio sam 2003. do veterinarke dr. sci. Aleksandre Herceg - Bogović u Sv. Ivanu Zelini kod Zagreba. Iako ima posla priko glave (prizauzeta je), imo sam čast da mi ispripovida kako i zašto kopuni. Diplomirala je na temu »Kastriranje domaćih životinja«, i posvetila se kopunjenju. Tragala je dok se nije uvirila da je najbolje kopunit pivčiće hibrida SASSO, a podesni su i rase AMROK. Na ovom poslu je i doktorirala.

Na navaljivanje dice, za se su zadržali jednog kopuna. Kad su ga počeli odranjivat časkom je posto kućni ljubimac. Nadili su mu ime Pero. Vrimenom se ugojio na oko osam kila. Peru su tušta čem naučili, znao se lipo ponašat, kad su ili (jeli) imo je svoje misto za astalom, volio je slušat i stat na klaviru kad kogod svira, s njima je gledo TV, živio je i ponašo se ko član obitelji. Pito sam šta je s Perom, na to mi je Aleksandra Herceg - Bogović uzvratila da je nažalost posli tri godine života »Peri je odzvonilo«. Uginio je. Uzrok: obilje rane.

Godišnje okopuni 2.000 do 3.000 pivčića. Na prste mož izbrojit one na kojima joj nije uspio ovaj kirurški poso. Radi ga i drugima koje poruče kopunjenje. Često kopuni na desetak pivčića, po njezinoj uputi ji rane. Kad drugima kopuni pivčiće uputi ih kako da ih odranjivaje, a onda na 2,2 kg. rane na se meću (ugoje se) za 1 kg. Kad se ugoje na oko 4 kile onda su najbolji za klanje. Meso mu je malo crvenkasto i svitlije i ima više mišića od pivčijeg, prsa su mu široka čak i šira od pućke, a batak i zabatnjak je lip komad. Salo mu je na jednom mistu. Nuz to što je dobrog šmeka meso kopuna je zdrava rána dici, dijabetičarima i starijoj čeljadi.