Arhiv tekstova

Adventski sveci (II.)

LUCA: U subatu 13. prosinca je spomen dan svete Lucije, u nas poznate ko Luca, za koju je vezano ko zna koliko sad već većinom zaboravljeni narodni adeta, niki se još u pripovitki spominju, a dosta je i oni koji su sačuvani samo u pismenima.
    Spomen dan ove svetice je jedan od dana u narodnom kalendaru kad se štogod važno želi unaprid odredit il posli spominit, a da se ne pamti datum onda se kaže to je bilo il će bit dva dana prid Lucu il digod oko Luce il nedilju dana posli Luce. Zna se da Luca pada trinejstog prosinca, pa je onda po tom danu lako zapamtit vrime događaja.

SVETA LUCIJA: Jedan od naši iz davnina nigovani i do danas sačuvani adventski adeta je da se na dan sv. Luce, 13. prosinca, posije žito u male sudove, da ozeleni do Božića i bude nagovištaj dolazećeg novog lita, novog života koji počima proslavom dana rođenja Sina Božjeg. Bunjevci su Lucinim niklim žitom okitili obiteljski betlem prikazan ticama (figurama od tista) na božićnjaku. Za proslavu Božićni blagdana i oltari u crkvama se ulipčavaju ozelenjenim žitom.
    Od više kršćanski mučenica i svetica s tim imenom jedna od najpoznatiji je Lucija, rodom iz Sirakuze na Siciliji. Lucija je od latinske riči: lux = sjaj, svitlo, a u nas se spominje još i ko Luca, Lucija, u novije vrime Svjetlana, a na ritko i muško ime Lucijan il Lucije.
    Život Lucije je obavijen legendama, a jel joj se ime spominje u Rimskom kanonu svete mise, govori da nije izmišljen lik. Ona je ko kršćanka mučena i usmrćena mačom, zavrvastim bodežom, oko 303. godine, u vrime zloglasnog progona kršćana od rimskog cara Dioklecijana. Legenda pripovida da joj je sudac zapritio da će je silom osramotit u javnoj kući, al je nisu mogli maknit s mista. Onda je naredio da je poliju vrilim uljom i smolom i da je zapale, al mu ni to nije uspilo, posli čeg je sudac odredio da je probodu mačom.
    Pronađene su »Lucijine katakombe«i u njima njezina grobna jama – a to je pouzdan podatak da je ova Lucija živila. Saranjena je u Sirakuzi.
    Lucija spada med najomiljenije svetice starog vrimena, pa se i rad tog njezino štovanje osobito razvilo u sridnjem viku, a to nasliđe potiče iz starog vika. Sve do gregorijanske promine kalendara 1582. g dan sv. Lucije je pado u vrime kratkodnevice, zimskog solsticija, kad je dan u godini bio najkraći. Tog dana su u starom viku održavali razne svečanosti ispunjene veseljem i igrama, a u novom viku su, tu i tamo, dica išla po komšiluku i domaćinu zaželili dobre želje za slideću godinu, napose u odranjivanju josaga koji ji njim je bio od životne važnosti, a to su kazivali ričima: »Telilo se… kotilo… prasilo se… leglo se…«, rad čega su čestitare posipali žitom i darivali ji. Taj običaj je prinošen s kolina na kolina i možda je tu koren »položaja« kod Bunjevaca na Badnje veče i Božić.

KADGODAŠNJI ADETI NA LUCIN DAN: Od toliki narodni adeta Bunjevaca vezani za ime ove svetice većina je pala u zaborav, al su se niki još uvik tu i tamo održali. Misto mi ne dopušta da makar većinu izređam, al jevo nikoliko od nji:
    * Božićna svićica se umeće u ozelenjeno žito i u njemu gori na Badnje veče i Božić dok se ne poide čorba, posli čeg je utrnu vinom il čorbom grava. Po virovanju umriće ono čeljade za astalom na koga ode dim. Zato su svi najzadovoljniji ako dim ode usprsto.
    * Divojke su tog dana na deset papirića ispisale toliko razni imena momaka, smotale ciduljice i metnile u lončić il vazu. Svakog jutra, obično u vrime posli rorate, izvadile bi po jednu ciduljicu i negleduš bacile il je kobajage izgubile, a poslidnju ciduljicu su otvorile na Badnje veče. Na toj ciduljici je ostalo napisano ime, kako će se, možda, zvat njezin budući doživotni izabranik srca. Po digdi su i momci ispisivali imena divojaka na papiriće i s njima tako baratali ko i divojke, da bi probali pogodit ime budućeg para.
    * Od Luce su ljudi, najčešće domaćin piso Lucin kalendar vrime svakog dana, do Badnjeg dana, s virovanjem da se i slideće godine mož nadat takom vrimenu u svakom misecu. Ako je kiša padala ujtru, u podne il uveče u to vrime će najčešće padat i u na početku, u sridini il na kraju odgovarajućeg miseca.
    * Na ovaj dan su žene zgađale da manje rade, da što više vrimena provedu u sidenju, jel će njim onda nasađene kvočke mirnije ležat i bolje će izleć jaja. Ako je kogod došo u goste moro je mirno sidit niko vrime il je moro tri put ćućnit iza vrata da kvočke mirno leže na nasadu.
    * Na ovaj dan nije slobodno ništa šit jel kokoške neće dobro nosit jaja.
    * Sv. Luca je zaštitnica ratara, šnajdera, slipaca, caklara, šustera, papučoša, pisara… svi koji rade sa zavrvastim sersamom jel je ona usmrćena zavrvastim mačom. Zaštitnica je i pomoraca. Zazivaju je divojke koje oće popravit.

* * * * *
    U nedilju su materice. Svim majkama želim čestite i radosne materice.                                             g