Arhiv tekstova

Svadba kao društveni događaj

Svedno dal su svatovi varoški il salašarski komšije i svit iz tog kraja ji je išo gledat, to njim je bio važan društven događaj, onda su prvi put vidili kako su svečano u njev kraj doneli snašu il kako je zauvik napuštila rodni kraj.
GLEDAČI: Gledače je zanimalo sve: ko svatkuje; mlađi su upoznavali čeljad iz drugog kraja; zagledali su ko se kako obuko; na kakim kolima i s konjima svatkuje; i po tom cinili koliko kome dotiče da se pokaže u ovakoj priliki. Posli su danima i danima pripovidali ko je šta vidio i kaki je bio, falili i zanovetali, prema tom šta su uočili. O tom su pripovidali dok se nije štogod drugo desilo, o čem će »svit ispirat usta«, plećkat.
    Med gledačima je najviše mladog svita, njima je i to prilika da se više nji nađu i ispripovidaju, al i da zapaze one koji će se uskoro zamomčit il zadivojčit, ko će kome »zapast za oko«.
    Po adetu domaćin se nastaro da i gledače počasti s nogu: sitnim tistom i čašicom-dvi vina. Za tu priliku su spremili sitnog tista više feli, da od svakog po želji mož koštat, pa de se posli i tom pripovida, pogotovu ako se kojoj gledačici dopalo koje tisto paštrila se da dozna njegov recepat.
    Pinceri (posluživači pićom) su se paštrili da nikog od gledača ne izostave s ponudom pića, a ženske s tistom, da se niko ne nađe uvriđen jel nije dočekan (počašćen) kad u svatovima rane i pića mora bit na pritek.
    Gledače je privlačila i živa svirka, a u to vrime svako okupljanje mladi na jednom mistu nije moglo proć brez igranja, najomiljenije zabave mladi da se slobodno med sobom »mišaju«, izdivane i usput zabave.
SVATOVSKO PIĆE: Bunjevci su nigovali i kulturu pijenja vina, najviše su odranjivali lozu kevidinke i kadarke, pomalo i slanku od koji su dobili blaga i pitka vina koja kad se znalački, polagano piju onda neće čeljade »bacit pod astal«, »neće mu udarit u glavu«, al će ga razgalit, odrišit mu jezik il ga natentat na pivanje, taki je poželjan u stvatovima. Ova pitka ko i druga vina čeljade ne potiču na nasilno ponašanje već na dobro raspoloženje. To su naši stari dobro znali i zato je u svatovima glavno piće bilo vino, iako su reda radi prid večeru nudili i rakiju, al nju su malo pili, a drugo piće nisu nudili.
    Sićam se maminog pripovidanja da su u ujinim svatovima, u kojima sam svatkovo, na didinom salašu, u drugoj polovici trideseti godina prošlog vika, dobrim više od dvisto čeljadi za podrug dana popili maltene bure od 400 litara vina, a rakije jedva da je očlo pet-šest litara. Svatkovali su i dica i čeljad slabija na čaši, po tom se vidi da je većina imala dobar »cug«.
TROJANICA: U pismenima i na priloženoj sliki nam je osto sačuvan davnašnji adet ispijanja trojanica. Na toj sliki, prodavana ko razglednica naše varoši, tri svatovska časnika nazdravljaju s trojanicom, tri od deci vinom napunjene čaše na pladnju. Po adetu na koga se nazdravi trojanica mora popit jednu za drugom ponuđene čaše s vinom. Na razglednici nazdravljaju kadarkom, iako je Bunjevcima bila najomiljenija kevidinka, nju su i najviše odranjivali. Ispijanje trojanica je davno bio obred u svatovima nakon što su snašu posli vinčanja srićno doneli do svekra. Najpre je svekar trojanicom nazdravio na staćele i mastalundžije, pa su onda tu obavili kum i stari svat, pa kadgod i diver il više nji, zato su u to vrime za staćele mustulundžije birali čeljad koji su »jaki na čaši«.
   Da ne vardaju (uzalud troše) vino Bunjevci sa ga većinom pili iz čaša od jedan deci, toliko ga mož popit svako čeljade, a kome nije dosta jedna čašica, nek popije još jednu, pa još jednu…
ARGELA: Skoro se u svakom velikom okupljanju, pa tako i u stvatovima, nađe se po niki »hireš« (pravi se važan, razmetljiv), a to katkad smeta drugima. Često su na »hireša« »napili čašu«, dogovorili se dvoje troje malo trizniji da »hireša« zovu da s njima popije argelu, ako smi. To je izazov »hirešu«. Na malu tacu su poređali četri-pet čaša razni veličina, nalili ji vinom, koje je izazivač najpre ispio jednu za drugom, a to je uradio i »hireš«. Posli je argelu s »hirešom« ispio drugi, katkad i treći izazivač, toliko je »hirešu« bilo dosta da mu vino friško »udari u glavu i da se nađe pod astalom«. To je bila kaštige (kazna) »hirešu« za njegovo neodmireno ponašanje.
    U nikoliko svatova sam vidio da su napili čašu na koga i časkom ga strovalili na zemlju. I to je jedan od kadgodašnji svatovski adeta.         g