Arhiv tekstova

Treće veče Ivanja

Treće veče je bilo najsvečanije, vatru su priskakali i oni koji rad bilo čeg nisu obavili taj adet raniji dana. Na kraju priskakanja u vatri su zapalili izanđalu korovsku metlu i čim je uvatila vatra s njom su nuz pismu i ciku otrčali blizo žitne njive da se žito »na nogama« (nepokošeno) sačuva od vatre. Sa zapaljenom korovskom metlom su optrčali i kupusište i vatrom metle udarali po kupusu da ne bude ucrvan. Za to vrime momci i cure su igrali u kolu, veselili se. Ovaj adet treće večeri u Tavankutu je ovako od zaborava sačuvala Anica Balažević.

VIROVANJA O PRISKAKANJU VATRE: * U Đurđinu, Naćvinu i okolnim pustarama divojke su vinac bacile na dud il u vodu i na koju strane padne, il ga voda odnese, tumačile su da će se udat na tu stranu;
* Ko priskače vatru neće se upišat;
* Žeravicu su trnili prstima il po gari čeprkali prstima da dotični ne dobije bolne zanoktice u risu il branju kuruza, (Naćvin, Đurđin, Bajmak, Tavankut);
* Trkali su se s upaljenim bakljama od vatre do vatre i virovali da će onaj, koji prvi stigne do vatre i u nju udari bakljom, prvi kosit žito i da će ga sačuvat od vatre;
* Gar od ivanjske vatre su rasuli po njivi da litinu zaštite od groma, leda, vatre;
* U Đurđinu su držali da proslavom Ivandana obilužavaju početak lita;
* Čeljad su po vrućoj gari gazili nogama jel su virovali da neće imat žulj, il se neće podbit (dobit potkožni žulj), al i da će se sačuvat da ne nagaze na vračku na raskršću il roglju, tako se štite od zlog duha;
* Osim Marka Kopunovića niko nije zabilužio da su na sv. Ivana Cvitnjaka zapalili »čobanju«: Ona se sastoji od jednog drveta na koje se stavi slama ili nešto što duže gori i stavi se na dud i u čijem vrhu gori. Čobanja se stavlja ili na đeram ili na koje visoko stablo, da bi time očuvali od utjecaja zlih sila cijelu okolinu kući gdje stanuju. Čobanja se nosi oko ledine, oko usiva na njivi i oko posijanog žita, nosi se oko cilog gazdaluka da se očuva od leda (tuče) i drugi nepogoda;
* Matere su s malom dicom priskakle vatru da ji očuvaju od uticaja zli duhova;
* Vinac od sv. Ivana Cvitnjaku su čuvali na zidu il zabatu kuće do drugog cvitnjaka, da sačuva kuću od groma;
* Divojke su vinac cvitnjaka bacale na dud i koja baci vinac da zapne na višlju grana, ta će se udat za bogatijeg momka, a ako spadne doli koliko puta ga divojka baca, dok ne ostane na dudu, toliko će godina čekat da se uda, a bilo je i takog gatanja da će divojka imat toliko prosaca koliko puta joj spadne vinac s duda il će imat samo jednog prosca za kojeg će se udat, ako joj vinac ostane na granama duda (M. K.);
* Vinac cvitnjaka ima posebnu moć jel se dotako s vatrom pa se mož upotribit za gatanje;
* Po adetu su vinac cvitnjaka bacali i na krov kuće, pa onaj kome se skotrlja umriće te godine, a kome ostane na krovu tog te godine ne čeka smrt;
* Marko Kopunović je sačuvo od zaborava razlog pletenja narukvica za cure: Žene koje predu i tkaju vežu djeci »narukvice«. Svrte niti raznih boja i takvu narukvicu vežu djeci oko ruke, više šake i to djeca ne smiju skidati, dok se sama od sebe ne pokida. Oponašaju dugine boje. Narukvica se zato stavlja djeci na ruku, da ih očuvaju od raznih bolesti, jer svaku bolest pripisuju nečistom duhu. Najčešća bolest koja nailazi na djecu jest groznica, glavobolja, urok. Ali ako su veća djeca ipak bolesna, kroz tu narukvicu provuku slamku i tako treba da piju mast (širu, prim. A. S.) i onda će ozdraviti. Djevojke nastoje da im narukvica što brže spadne, jer misle, da će se brže udati;
* Ko gazi po žeravici sv. Ivana neće imat buva;
* Koga trese groznica il ima vatru (temperaturu) sv. Ivana il sv. Antuna (crveni viter) ozdraviće ako mu na glavu meću vinac sv. Ivana Cvitnjaka il mu nikoliko strukova s vinca meću u vodu i tako ga pare;
* Kad utrnu vatru priko gari tiraju marvu, ovce i svinje da ji sačuvaju od zlog duha (M. K.);
* Struk zapaljene trske se snosi isprid kokošinjca, obora, staja ričima: »Koliko zvizdica toliko srićica bilo u stajama, u oborima, kokošinjcima, da sve to očuva zdravo u životu, da sve mož rast i množit se«, a nosi se i ispod ora da ne bude crvljiv (M. K.);
* Kad su se mladi manili igranja zagledali su u vatru i po plamenu gatali kad će se ko od nji udomit.
Hrvati Bunjevci su najčešće vatru potpaljivali trudom (gljiva škripac, l. Polyporus Fries P. Sgyahosus /Huds. /), na koju se kresivom nanosi varnica da žeravicom zapali duvan il vatra s virovanjem da će tako zapaljena vatra pomoć da žito dobro sazrije i bogato rodi.
    Ovo su najčešća i najraširenija virovanja, ovako sačuvana od zaborava, koji se sićam i koje sam dopunio i istraživanjima Marka Kopunovića i spominjani pisaca.     g