Arhiv tekstova

Običaji pri rođenju diteta

Kadgod su na salašima obilovale vračke i virovanja da će se štogod rđavo il dobro desit ako se prija tog štogod uradi da se spriče kojekake natprirodne sile. Med tim tolikim adetima ima ji tušta, pa i ovaki:

UROK ŽENE U BLAGOSLOVENOM STANJU: Kad je salašarka doznala da je u »blagosovljenom stanju«, to je najpre u povirenju kazala snajki il snašici (žena čovikovog starijeg brata), il više njima, s kojima je bila povirljiva. Od onda su se te žene prema nosećoj ženi odnosile s obaškom brigom, pazile je da ne naudi plodu kojeg nosi, a to stanje, budući radosni događaj, kazale su i ženinom čoviku. Od tog vrimena su počela virovanja da se trudnici mora udovoljit svakoj želji, ako je to moguće, rad onog koga nosi pod srcom. Od onda se žena u »stanju« obično ponašala prema virovanju:
* ne smi pogledat na ružno čeljade, da joj dite ne bude izobličenog lica;
* ako usput vidi ukop ne smi ga zagledat, jel će ditetova boja lica bit mrtvačko žuta, ružna;
* takođe ne smi pogledat na pendžer iza kojeg se nalazi odar s mrcom (sve do sridine XX. vika mrca su saranjivali iz rodne kuće), al ako slučajno tamo pogleda tom mož pomoć ako oma ode kući i umije se u vodi koja je izvučena iz bunara posli zalaska sunca;
* bilo je takog virovanja da se prithodna nedaća mož potrt ako žena u »blagosovenom stanju« pomisli na dite koje nosi.
     U svakom slučaju, priki lik je da se od neprilike sačuva, ako u takoj priliki žena pljune tri put.
     Bilo je i takog da je žena »blagosovenom stanju« nosila oko vrata, na crvenom žinoru, obišenu sliku sv. Antuna.

UROK POSLI ROĐENJA DITETA: Kad je žena rodila dite, počele su druge nevolje – kako da se dite sačuva od uroka, kako da na njeg ne diluju vištice i drugi kojekaki »zli duhovi«:
* u Đurđinu, Vanteleku (Pavlovac) i njevoj okolici u babinama su u obliku okrugle šatre okružili krevet rodilje s novorođenčetom da odgraniče pristup rđavim vilama.
* U prva tri dana babina mater nije smila zaspat, zato su se oko nje skupljali momci i divojke, da je zabave da ne zaspe i da novorođenčetu vile i vištice ne naude.
* U to vrime je bio adet da su posli krštenja dite ostavili na podu, otkaleg ga digo otac. Dite su zato polegli na zemlju da cilog života živi alvatno od roda kojeg mu daje zemlja.
* Rđave vile su kontene da tušta naude salašarima. Kadre su da materi oduzmu mliko i da se rad tog razboli novorođenče. Da bi to spričili, žene su se od rđavi namira vila branile da su pod uzgljancu mećale malo soli i bilog luka koji će naudit rđavim vilama i višticama.
* Posli kupanja diteta materi više nije slobodno pogledat u vodu, u kojem je dite okupano, jel će se ono priladit.
* Ditetu do jedne godine nije bilo sobodno ocić nokte, jel ako to urade, mož se desit da će ono umrit.
* Vodili su računa da malo dite ne pogleda u ogledalo jel se mož desit da umre.
* Ako mater proliva vodu posli kupanja diteta, triba da je prolije u pravcu istoka.
* Ako kogod zaljulja praznu ljulju (kolivku) , mož da na nju izazove nesriću, koja se mož svršit smrću diteta.
* Ako novorođenče umre, ono neće ostavit na miru dušu matere, osobito ako ono nije kršteno, zato su kadgod žurili s krštenjem diteta. Krstili su ga najkasnije sutradan po rođenju. Salašari su o tom itekako vodili računa jel su dite odneli krstit do najbližeg pope brez obzira kaki je bio put blatnjav, čačkav il snigom zavijan.
* Umrlo novorođenče se noćom potajno vraća do matere i onda to na njezinim nabrizganim sisama izaziva bol.
* Ako je mater umrla, onda se noćom kradom vraća u kuću da podoji dite. Zato je kadgod bio adet da se uveče ostave malko otškrinuta vrata, da se mater lakše uvuče u sobu da podoji dite. U najviše slučajeva ovako su ostavljali otškrinuta vrata devet dana.
* * * * *
Ovo je mali izbor virovanja, kadgodašnji adeta, koji su se pridržavale žene u »blagosovenom« stanju i posli rođenja diteta.
* * * * *
babine – 1) čuvanje, noćenje kod novorođenčeta tri dana i tri noći. Po kadgodašnjem virovanju dite će zli dusi ili vištice ureć il ga odnit pa misto njeg ostavit »podmeče« (podmetnuto dite, kaka napravljena beba) ; 2) trodnevlje novorođenčeta u kojem je ono kršteno; 3) vrime kad se porodolji nosi ilo, kuvano i pečeno; 4) vrime u kojom se prilikom posite dite daruje, obično novcima koje mu metnu u dunjicu ili pod glavu. To je i vrime darivanja rodilje; 5) svečana užna koju prave zetu prve nedilje posli vinčanja.  g