Arhiv tekstova

Faljnis čeljadi moja, jevo mene ode na srid ledine, majstorišem biciglu, izem njim kvalitet, a niki misec sam prominijo šoljice i jopet mi se točak klama ko Pere kad iđe iz bircuza. Kaže mi zet da je to Kinez opravijo, ta kaka mu to pravljačina kad ništa ne štima. No možda je Joso i u pravu kad kaže da to nije za naše kile već za njeve, a oni su mali i lak svit. Mi se samo tovimo koji kakim ilom s pece, a to bome nije zdravo za tilo i kadgod su divanili da ne triba tušta ist tista i krumpira – »Bit ćeš glavat ko matori Kuckalo«, a ko je taj čovik bijo nikad nisam skonto. Doduše sićam se slika didini kod kasle svi su bili niki glavati i trbušati, a vamo dalje po tilu mršavi, to je zato što su puno radili a ranili ji samo s taranom i to ritkom i mršavo zaprženom bome. Čeljadi sve se bojim da nam opet dolazi tako vrime, niki dan divanimo nas trojic, a Pere će da je načuo da će se vraćat spomenik Prisveto trojstvo na staro misto prid varošku kuću i to naskoro. Velim njim sav radosan da ga nije tribalo ni dirat, al dobro je da su se sitili da ga vratidu na staro njegovo misto. Na to će moj rođo Joso nako ispod sebe, potpačijo nos pivskom bocom pa mrmlja u bradu. »Ta ajde već divani bunjevački da te sav svit razumi, šta sam sebi deklamuješ u brk.« »Ta kažem da je to lipo dabome da je, ta tamo su ga još naši pritci metnili, al okonjeg su se skupljali nadničari i sirotinja što nije imala di radit i zaradit koru kruva pa su se zato skupljali, a ne od moranja. Takog svita bome imade jopet fajin pa ko vele ‘ajmo mi metnit natrag taj spomenik’. Samo tamo su dolazili oni što su morali iz nužde i gladi privatit svakaki poso, al i gazde koje su tamo tražile rabadžije nisu baš bile ‘podatne’ s nadnicama, a i kuvali su zdravo ritku i suparnu taranu, pripovido je meni moj dida, a kako vidite i opet se nasporilo taki gazda. Jeto kod jednog radi Đurina cura, osam sati tribade stat na jednoj nogi ko roda, a drugom upravljat mašinom, plata ko komencijaška, a on se busa u prsa kugod kaki velik ‘invetitor’, neće valjat bome. Tako nam i triba, nismol mi imali punu varoš fabrika di je svit radijo i kruv zaradijo, a mi bi sve stranjsko, jeto nam sad. Ta samo s televizije viču ‘taj toliko uložijo, a taj toliko’. Aha, kako ne bi, jal ti Braniša, da si ti kaki bogatun pa da uložiš veeelike novce u naš Ivković šor, a da ne zaradiš ništa? Obi očin,ta svi ti koji dođedu samo glede kako će nam kožu sleđa oderat. Neg jesil već zašrofijo taj točak, iđeš mi na živce kaki si smotan, ded vamo da ja to opravim, a ti iđi i nali jedan bokal, ta taki sam žedan od ovog divana, a još ste me zaukali pulitikom ,dobro znate da od nje bidnem nerozan, a ne pijem lik za živce prija vina, kažedu da ne valja lik na prazan trbuv.« 

Dižem se i otresam pantalone od prava, sve niki kontam da ovaj moj Joso u zadnje vrime sve niki mudriji i mudriji, ima tu pameti i za više pari noga, al kad se radi o mojim buretu, moram ji napojit šta ću snjima. Ajd zbogom čeljadi moja.