Arhiv tekstova
Pivac na vitru....
Faljnis čeljadi moja, jevo gledim ode ove naše novine i sve se niki mislim šta smo mi bogu dragom zgrišili kad s nama vako izveđava. Te smo Bunjevci te smo ’Rvati a bogme u novije vrime natuknivadu da nismo ni jedno ni drugo, av nije valjdar da nismo ništa, ondak neće valjat, kad nigdi ne spada čovika lako gurnidu nuz stranu. Mora se bogme i drugog poštivat jel kad dođe nevolja kaka prvi komšija je rod najrođeniji bome, jevo na priliku zimus kad mi vitar oduvo crip s vularice i bome da nisam bijo dobar s šorošanima mogo bi se slikovat, a ondak se ne trevlja ko je ’Rvat ko je Bunjavac jel ne znam ti ja šta već daj da se poso uradi, al pravo da vam kažem mi običan svit to ni ne gledamo, to oni što sididu u futeljama, ne znadu šta će s vrimenom pa izdivaju svitu koji kaka imena i prdačna i prava, narod se zamrzne i ondak oni futeljaši možedu s njim šta oćedu dobro je moj dida kazo da je politika rošpija, vidim sad da nije slago ni rič. Sad već i dica od ti foteljaša prispila pa i oni već ištedu i zauzimadu njeve futelje, nećedu se zbunit pa štogod radit od koristi, a sve po našoj hrknjači čeljadi moja, ja ne znadem bome dokle će se to dat trpit, ne valja ništa pritrpavat kad vam kažem. Jeto na priliku mi lane dizali žito na tavan od litnje kujne pa da stane što više uzjarili kad ono puklo slime i eto ti nevolje. A ne vridi veliko ni prominit, koliko se puta prominilo a u futelju zasidnu opet jedni te isti, oni se okreću kugod pivac na odžaku kad duše vitar i opet treve zasist u futelju. Joj jevo tijo ne tijo opet sam se uplevo u filozofiranje a bar da znadem već samo na štetu sam sebi. Bolje da sam posadijo lipo bašču da se imam s čim zanimat a još bi mi i koji dinar došo, u nedilju sam bijo na peci i bome se lipi novci okreću oko paprike, krumpira i drugog zeleniša, al šta ćeš, ja se uvik sitim bašče u jesen. No jevo kandar iđe Ivković šorom moj pajto Periša, valjdar će svratit malo da mudrujemo, davno ga već nije bilo kod mene na salašu. »Faljnis Pere jesil ovrvo suncokret? Ta već jedared fala bogu, al Braniša moj kugod i da nisam, kad sam očo u zadrugu da sravnim papire skoro da sam ja moro donet od kuće koji dinar a ne da dobijem novaca, dobro su mu stukli cinu otac ji uncucki, e tako nam i triba kad glasamo za makar koga, valjdar ćedu već ti otić u penziju, kandar ji se drugačije nećemo rešit. Ha, ha, ta ne boj se da ćedu se ti tako lako odreć futelje, na i kad morali namistit ćedu njevu dicu u te iste futelje druže moj, neće valjda našu, neg ajmo mi lipo na bicigle pa u njivu dok nije udarila kiša da vidimo kaki su kuruzi, ako ostanemo sidit još ćemo se posvađat kugod ovi jelektori«. Dobro ti i kažeš Braniša moj, al ded kad si već kod kuće ponesi i buđelar pa ćemo svratit malo prid dućan pa ćemo podilit dva piva, meni je niko grlo suvo. Hm...baš je uncut ovaj Periša, ta njega je tribalo uzdignit digod u vlast, taj bi još i na kineskim kome knjige darivo kaki je sposoban, a i rakiju znade dobro ispeć kad se ne opije. Ajd zbogom čeljadi, šta ću, moram ga poslušat.
