Arhiv tekstova

U razgranatom salašarskom životu žene su poslove je vodila domaćica i podilila ih na one koje je radila reduša u čeljackom salašu i poslove koje je radila stanarica u avliji salaša i oko njeg, najviše u vertarluku (povrtnjaku). Naspram prilika i posla, žena je bila jedno vrime stanarica npr. nedilju dana, el duže vrime: u risu (ručnoj žetvi), branju kuruza, a adventu i sl. Udate žene su se posla za dobrobit domazluka mašile posli udovoljeni svoji obveza prema čoviku i dici. Ako je u podili med ženama bilo dvojbi prisudila je domaćica.

 

Reduša

 

U čeljackom salašu reduša je radila sve kućevne poslove, poslovi pod krovom nastambe. Čim je uranila, zakoracila je do svetnjača i sebe sredila. Kad su poustajala i druga čeljad, otvorila je pendžere i vrata u sobi i kući rad luftiranja, rastresla je slamu el ljuskuru u posteljama, namistila krevete i daske (misto u zapećku), dovela je sobu u red. Zimi i u dane kad se nije peko kruv, dok se luftirala soba, potpalila je vatru u peći, nuz drugi poso je izložila ogriv i kad je zatvorila pendžere i vrata peći, polagano se grijala soba.

Kad se peko kruv, reduša je uveče prosijala brašno u naćvama (korto za zakuvavanje kruva), da se do ujtru brašno zgrije i sjedna s toplotom sobe. Ujtru je dobrim prija neg je svanilo zakuvala kruv, a di se pekla puna peć kruva još joj kogod pomago zakuvavat. Dok je zakuvala kruv druga žena je užarila peć prija spremljenim ogrivom. Kad se diglo tisto, prikuvala ga i čim je peć danila (ispuštila vrilinu) u nju su poređali somune i lepanju da se peku. Tisto tanke lepanje friško se ispeklo pa se često ručala masna lepanja. Ujtru su i druge žene pomagale reduši spremit sobe, kujnu el banak dok se na njemu pekla/kuvala rana za ručak. Obično su žene same, a ako je tribalo i s pomoću muškaraca pomuzle krave, a dotleg je reduša spremila ilo za ručak. Ili (jeli) su zajedno za astalom u isto vrime. Čim su ručali muškarci se latili posla, osobito kad se radilo u ravni. Ni se moglo ni smislit da je bilo ko ujtru zatajio u svojoj obvezi, jel bi drugi snosili poslidicu.

Kad je reduša poslu ručka spremila astal, oprala sude od ila i posli muže krava, uskuvala i usirila mliko, ukiselila kiselnu, latila se spremanja za užnu. S domaćicom su udivanili šta će koliko kuvat za užnu. Najprija je zakuvavala tisto za čorbu el nasuvo, nastavila je čorbu jel se ona ila svakog dana. Zdila sa čorbom je uvik bila na astalu u podne. Ako se užnala pogača el lakumići tisto je ispekla do užne.

Sva čeljad su posli užne malo otpočivala. U ponikim poslovima pomagala je stanarici, do spremanja male užne el posli večere. Od Đurđeva (23. IV.) do Mijolja (29. IX.) spremila je malu žnu, uveče večeru nuz pomoć drugi žena.

Stanarica

 

U većim gazdalucima s više žena stanarica je radila u avliji, po podesnom vrimenu u bašči hamade (skoro) svakog dana, a katkad i u ravni. Najviše je vrimena provodila u odranjivanju pileža (peradi), najviše kokošaka.

Čim je bliže kraju zime kokoš prokvocala u kvočku oma je nasadila (namistili na jaja), a vrimenom posli nje i druge kvočke. Starala se da u odranjivanju kokošivi još u proliće naleže što više pilića, jel će cile godine kokošje meso često užnat. Za svečanije užne u većim svecima ila se zlatna morčija čorba, pa je rad nje odranjivala i malo morkača. Od pileža su légli i gusaka toliko za koliko su ošacovli da će doteć kuruza za kljukanje. Odranjivali su toliko pućaka da s njima otprave svece u adventu i oko Božića, a ako je otpalo malo pućića suvišne pućke su u jesen prodali.

U vertarluku se odranjivalo zelje s kojim je vazdan bilo posla, od ranog prolića do pozne jeseni. Starala sa da odranjiva što više feli zeleniša jel je ono nuz tisto salašarima bila važna rána. Zelje su ili friško, kuvano el prisno od dospivanja do jeseni, a u jesen su ga ostavili za zimu: utrapili el ukiselili. Zimi se kiso kupus ijo hamade svakog dana, makar za ručak el večeru.

 

Guščarka

 

U svakom salašu sa desetak el više gusaka za napasivanje na strniki, al i za čuvanje u ledini starala se guščarka, dite od desetak godina, pa i više – svoje el pogođeno (unajmljeno). Nuz poso oko gusaka guščarka je često pomagala stanarici, a pomagala je radit i druge ženske poslove u domazluku. Guščarka je poznata po tom što je na oputini (obodu) puta, pa još nuz kuruzište posli risa (ručne žetve) skupljala vlaće iz trave i svezanog ga na salašu zadila u kamaru. Malo je tako skupila žita al je to više bio pokaz šporovanja.