Arhiv tekstova
Pismena o svatovima
Bunjevci prave svatove, a goste zovu u »čast.« U ovom kraju najpreg su se znali častit i tri, četri pa i nedilju dana. Svatove su pravili do početka adventa, pa su se u ovo vrime mogle često vidit rakijare s »rožolijom«.
Ištvan Ivanji u opisu Subatice je zabilužio da se već oko 1650 godine javlja adet da je snaša kosu okitila bogatim veštačkim ukrasom (krunom), koja je ostala u modi do I. svickog rata. Po ondašnjem adetu snaša se s krunom na glavi, vrimenom obučena u svilu, najpreg slikovala (fotografirala) s roditeljima el s braćom i sestrama, a posli tog su se mladenci zajedno slikovali.
Taj adet je sačuvan na tušta slika. O svatovima koji su bili više dana pisali su Ivanji i biskup Ivan Antunović, al nisu spominili kad su počeli divojku oblačit u skupo vinčano ruvo od lionske svile. Po tim piscima u jesen i po ladnijem vrimenu snaša je oblačila ćurak, nuz tilo pripijenu bundicu od somota, obloženu krznom. Prija ćurka snaše su nosile ćurdiju, koja je više priličila muškarcima neg ženskima, a nosile su je samo u vrime vinčanja. I nuz tilo pripijena ćurdija je bila po rubovima opšivena skupim krznom, porubljena pozlaćenom pantljikom. Tako je ruvo bilo skupo, al je već od kraja XIX. vika polagano izlazilo iz mode.
Onda je snaša na košulju najpreg obukla skute (prva podsuknja) na nju više sukanja, a odozgor svečanu široku suknju od svile, el brokata koju su zvali peruška. Na nogu je navlačila papuče el već u ono vrime i cipele. Svečano obučena gazdačka divojka, el snaša je na se navukla čitavo malo bogatstvo. Nuz to što je ponela na sebi i u prćiji, donela je još i kravu, el suprasnu krmaču, el nikoliko ovaca i malo novaca, a zemlju su talovali (naslidili) sinovi.
SVATOVI VIŠE DANA: Ištvan Ivanji spominje da su kod Bunjevaca svatovi najsvečaniji adet koji je bogat događanjima, a trajali su po nikoliko dana. Najviše su svatove pravili kad su svršili velike poslove na njivi i kad je prispilo novo vino, a pravili su ji do adventa. Spominio je i adet da su roditelji mlade izabrali brez njevog pitanja, važno je da čeljade nije marodno (invalid). (I moga didu Iliju su roditelji 1899. odneli na ogled Viti Sudarević, s kojom su ga oženili. Poklem (pošto) su njim se roditelji udivanili da se spretelje, mladenci su u braku živili dosmrtno. (Prim. A. S.)
Svatovi svatovi od više dana su katkad toliko koštali obitelj da su rad tog imali gospodarsku nevolju, osiromašili su. Rad s nepotribnim velikim troškom umišala se vlast i popovi. Zato je 1738. kaločki nadbiskup Patačić naredio da u svatovima niko ne smi dat veći dar od 8 forinti. 1754. godine i varoška vlast se usprotivila »turskom običaju« da ne prave svatove više dana, zapritili su novčanom globom, a u pomoć su pozvali i fratre da utiči na narod. Al ni to nije tušta pomoglo i dalje su pravili take svatove, pa je 1774 naredba postrožena, samo su niki mogli pravit svatove najviše tri dana. Gradski magistrat je 1780 odredio da prija sride nikog ne vinčadu s namirom da će se rad petka, na kojeg tušta nji poste, suzdržat od prikomirnog gošćenja. Tu su zapovid pooštrili naredbom od 5. studenog 1781 godine da pod pritnjom globe niko ne smi pravit svatove dulje od jednog dana jel će morat platit globu od 5-20 foritnti: Pritnjom globe su uprostili svatove, a samo su bogatašima katkad dopuštali svatove na više dana, al najviše s 15-10-5 gostivi već prema imovinskoj moći i priliki. Tušta nji su radije platili globu neg da se odreknu tog adeta, zato je gradski magistrat opet upozoravo protiv skupi svatova jel su niki toliko osiromašili da nisu bili kadri da plaćadu porciju (porez.)
Izgleda da su vrimenom i ljudi uvidili da nema smisla pravit svatove od nikoliko dana i posli gospodarski ispaštat.
O ONDAŠNJOJ SNAJI: Nova snaja je teško počela život u obitelji. Nije imala takoreć nikaka prava, al je zato imala svakaki obaveza. Radila je sve ono šta radi sluškinja (služavka), didi je priko »sluškinje« (drvena naprava za svlačenje čizme) svlačila čizme i čistila ji, uveče mu prala noge itd., prema svima u obitelji je morala bit učtiva i nasmijana. Čoviku se nije obraćala imenom već jesil čuo?, a kad je o njemu divanila onda je kazala on. Divere nije oslovljavala imenom već lipim izrazom: dragi, vitez i sl., a setre čovikove je oslovljavala: gospojica, kraljica, ružica… Kad su ili nije sidila za astalom već je ila obaško, stojećki za vratima, da bi što prija kome dodala ako mu štogod triba. Kako su onda snaje živile ostalo je sačuvano u pismi: »Cure žive ko u lito tice, a žene ko kere ne zimi.«
Dok su mladenci prid drugima nikad ne divane i jedni druge su oslovljvali on el ona, a malo posli el čim je rodila živila je ko i starije snaje.
* * * * *
Rožolija (rozolija, rozalija) je zaklopljena škatulja (kutija) od kartona el tankog drveta, približno 40x40 i visoka 20 cm, spolja opšivena svilom el kakim skupim suknom, u njoj rakijare nose sitne darove divojkinim roditeljima. Ako rakiju prime onda su pristali da divojku udadu za tog momka, a ako ne onda su rakiju i rožoliju drugi dan vratili onima koji su je poslali.
Rakijare su dvi žene el starije divojke koje su nosile rožoliju i rakiju, da zapiju (zaprose) divojku. g
