Arhiv tekstova
Salašar i zanatnici
Dok je salašar živio u zemunici el putriji (primitivna kućica) nije imo potribu za pomoć zanatnika, šta mu je tribalo sve je dranio el napravio sam el s mobom. Kad je napuštio najstarije nastambe salašar je od onog šta mu je tribalo opravit tušta sam uradio, držo je u redu salaš i staje, sermaj (pokretna imovina zemljodilca) i sitni zemljodilski sersam (alat). Samo je u prikoj potribi tražio pomoć izučenog zanatnika.
USLUGE: Najčešće je obraćo za uslugu: kovaču – da mu potkuje i kad ustriba oriže kopite konja. Na parasničkim kolima mu je zaminio dotrajo okov, dešavalo se da mu pukla ruda bliže jarmacu el srčanici (dilovi kola), kovač ju je ojačo s dvi-tri pante (obujmice). Katkad je kod njeg moro prominit izlizane šine, gvozdene obručove točka i zdravo ritko osovine točkova kola. Da prođe što jeptinije najčešće je gazda kola u gvožđari kupio šine el osovine, odno ji kovaču kojem je platio samo rad. Vrimenom su lanci na pridnjim i stražnjim šaragama (pridnji i stražnji poprični dio kola) ojili ušice, koje je majstor iskovo nove.
Sarač mu je održavo kožnat dio orme (kožna konjska oprema za vuču), zašivo je mista di se oparo od konjskog znoja iziden končan šav. Zato su prid proliće i izmed dvi Gospojine (15. VIII. – 8. IX.) sarači imali najviše posla, salašari su najmanje radili s konjima pa su nikoliko dana mogli ostat brez kožne orme. Gazda s više konja je imo u rezervi makar jedan am (konjska oprema za vuču). Kod veći gazda di je bilo na desetine konja i toliko amova sarač el njegov kalfa (pomoćnik majstora) je došo sa sersamom na salaš i okrpio ormu. U velikim poslovima na njivi, na priliku: kad su vozili snopove žita iz krstina u kamaru (stog), kad u mobi radi više čeljadi i kolija, onda salašar mora imat u rezervi makar jedan am, kojeg će časkom zaminit s pokidanim, a mobarošima neće usporit el prikinit poso.
BRIJANJE: Salašari su se većinom sami brijačom brijali priko nedilje, al kad su se osobito momci tili dotirat el kome je doticalo nji je obrijo i ošišo berber. Bilo je berbera koji je na kolima s jednim konjom došo na salaš i imućnije muškarce obrijo i katkad ošišo, obično subatom posli podne. Bilo je i takog da je berber već petkom prid veče krenio od jednog do drugog salaša na brijanje muškaraca. To je radio subatom već od ujtru rano, do kasno uveče, pa i nediljom prija podne. U pogodbi je bilo da obavi i šišanje muškaraca. Salašarske berbere su pogodili i plaćali od Mijolja do Mijolja, kad su ji odjedared isplatili žitom el kuruzima. Na priliku u tridesetim godinama XX vika plaćali su tridesetak kila žita el toliko kuruza, po tom koliko je bio daleko slašar od berbera. Ako je gazda stojo dosta daleko berber mu je došo na kolima s upregnutim jednim konjom. Jevo jednog primera:
Pripovido mi Ivan-Janika Moravčić, sin tavankutskog berbera Pere Moravčića-Berbera, da mu je otac išo brijat muškarce na salaš, a brijo ji je i u berbernici. Posla se latio subatum ujtru već oko tri sata, otkaleg je počo tog je gazdu digo iz kreveta, obrijo ga još dok je bio u gaćama, a posli se gazda vratio u krevet. Salašari su mu za brijanje i kad je tribalo šišanje godišnje plaćali po 35 kila žita za čeljade, a kad je posli vršidbe išo kupit ris sa sobom je nosio »berberski kilaš« s kojim su izmirili žito. Ako je dotični salašar njemu došo u berbernicu nediljno jedared onda mu je godišnje plaćo 25 kila, a ako ga brijo i sridom onda mu je plaćo 50 kila žita. Da bi mu se poso brže odvađo u berbernici mu je pomagala i supruga, Ivanova mater, koja je nasapunala mušteriju i sprala mu s lica sapunjavicu, a po potribi je i muškarce ošišala mašinom »na nulu«, brez podšišivanja.
BERZA VISTI: Čak i u vrime risa salašari su na njivi radili subatom samo do podne, a posli podne su spremali salaš i sređivali se. Subatom posli podne su išli i u berbernicu. Iz nje se nisu žurili natrag jel su se tamo vidili s ljudima iz drugog kraja pustare i čuli šta tamo ima novog. Berbernica bilo salašarska el iz naselja bila je »berza« visti koje su med sobom razminili ljudi i više krajova pustare.
Kod aljinara(ke) (krojača) su unaprid uvatili red, da momku sašiju odilo el divojki ruvo, koje su po adetu ponavljali za kaki god. Ovi zanatnici su prid velike svece, osobito prid god imali pune ruke posla, zato su čeljad misec-dva ranije doneli aljinaru kod refeša (trgovac tekstilom) kupljeno sukno (štof), el drugi materijal, aljinar(ka) njim je uzo miru, odredio dan kad će doć barem jedared na probu prija neg sašije obilo/ruvo.
Tišljera (stolar) su na ritko posićivali, od njeg su naručili el na vašaru kupili po nikoliko stocova, astal, drvenice (krevet), šamedlu (nisko sidalo) i sl. Katkad njim je tišljer opravio natruo okvir pendžere (prozora), a nji i vrata njim je pravio po miri kad su nabili nov salaš. g
