Arhiv tekstova
Razgledanje jarganja
U prošlom broju sam spominio da sam obašo i muzej zemljodilski mašina u Mezőkővesdu, di sam med starim zemljodilskim mašinama vidio i sve fele ležeći jarganja, med njima i večike koje sam vidio samo na sliki. Tu napravu su do prija tridesetak godina još uveliko hasnirali zemljodilci i u našem ataru.
Nastanak jarganja su potakli Egipćani koji su milenij pr. Kr. smislili napravu koju je u krug okrećo magarac el goveče i s njom podizo vodu iz Nila za navodnjavanje usiva. S tom napravom su onda odminili čovika u izvlačenju vode šadufom (ručna naprava za izvlačenje vode), postigli su obilnije navodnjavanje. Po tom uzoru su ljudi kroz vikove i u više krajeva Zemlje pravili uređaje koje je tekuća okrećala voda i tako stvorenu snagu su prinosili za okrećanje kake druge naprave, na priliku mlin u vodenici. Oštroumni ljudi su se ugledali na kojekake naprave za izvlačenje vode i u novom viku su napravili jarganj. Tu prostu napravu je u krug okrećo konj (i), a snagu s njeg su priko dugačke kardanske (savitljive) osovine prineli na okrećanje mrvljačice, el kake druge mašine.
JEDNOSTAVNA NAPRAVA: Kad su počeli pravit sve veće kasle (vršalice), koje više nisu mogli okrećat ljudi, niki zanatnici su smislili da naprave jarganj od salivanca (tuč, liveno željezo) kojeg će okrećat konj (i) i snagu prinet na okrećanje kasle. Kad su u Austrijskom carstvu počeli pravit veće kasle one su zahtivale i veću snagu za okrećanje, pa je zanatnik István Vidats 1852. prikazo u radu kaslu za koju je napravio jarganj po ugledu na taku napravu koju je najpreg napravio Amerikanac Barett. To je otprilike početak pravljenja jarganja, proste naprave. Posli su ji počeli pravit sve više zanatnika, pa i veći fabrika mašina za zemljodilce. Friško su počeli od prostog jarganja za dva, počeli pravit veće jarganje za četri, šest pa i osam konja, najveće jarganje koje su napravili.
Jarganj je dosta jednostavna naprava, mogli su ga kupit i hasnirat i manji zemljodilci. Nuz to razvoj jarganja je uveliko potako i dodavanje novi radni tila kaslama, koje su tim povećale učinak u vršidbi, al su zahtivali i više sbage za okrećanje. Vrimenom se i jarganj pokazo prislab za sve veće kasle, koje su sridinom XIX vika počeli tirat (pogonit) parni kazani lokomobili (nepokretne parne mašine), koje su s kaslom konjima el volovima privlačili iz guvna u guvno.
Iako sam vidio al samo na sliki jarganj (uređaj preko kojeg je konj pokretao neki stroj) za četri, šest i osam konja, u muzeju zemljodilski mašina sam vidio velike jarganje, dobro sačuvane, koje bi oma mogli hasnirat: triba njim umetnit rudu, jarmac, upregnit konje i počet tirat (okrećat) kaku mašinu priko dugačke kardanske osovine. Take jarganje su u većim domazlucima hasnirali još u XIX. viku za tiranje kasli (vršalica), mlinova i krupara (prekrupača) većeg učinka.
SALAŠARI I JARGANJ: Zemljodilci s manje zemlje su hasnirali najmanje jarganje koje su okrećali jedan-dva konja, s njima su tirali mrvljačicu (krunjač) el manji mlin za krupljenje kuruza. Take su imali i osridnje gazde, a gledo sam kako je s njim radio i moj dida.
Iako nije dugačko vrime hasniranja jarganja on je u razvoju prinosa snage najpreg živinske na tiranje mašine do hasniranja kojekaki motora odigro zdravo važnu ulogu čime je potako umne ljude da izmisle motor ko prostoiju i za hasniranje daleko podesniju mašinu. Da nije bilo jarganja pitanje je dal bi kome palo na pamet da smisli eksplozivni i posli elektromtor.
Med zemljodilcima jarganji su bili omiljeni, nuz pomoć konja čovika su odminili u više teški poslova, a svakako najviše kad su se latili odranjivanja svinja naveliko. Za gojenje (tov) jedan je od najteži poslova namrvit (nakrunit) i posli prikrupit dosta kuruza, da narane destine, pa i stotine ranjenika. Kadgod nije bilo teško prodat ranjenike, jel kad je naša varoš povezana u mrižu gvozdeni putova (željeznica), ranjenike su friško mogli odnet u daleke velike varoši. Triba imat na umu da su do druge polovice XX. vika ranu spremali najviše na svinjskoj masti, jel su cincokrt (suncokret) naveliko počeli odranjivat posli pedeseti godina XX. vika.
Kad su ranjenike ugojili na oko sto kila svaki je od nji na dan poijo 3-4 kile kuruza, pa mož izračunat koliko je mrvljeni kuruza tribalo svaki dan. Taj su poso do jarganja ručnom mrvljačicom obavljali ljudi. S jarganjom su i s jednim el dva konja ljudi su s lakoćom namrvili za jedan sat kuruza koliko namrvili za vio dan ručnom mrvljačicom. Posli su nuz mrvljačicu kupili i kruparu, pa gazda nije moro krupit kod krupara i plaćat mu ušur (ujam). Velika je pridnost jarganja bili zimi kad su litnji putovi raskvašeni, onda su ranu za svinje spremili odjedared i jeptinije na salašu, a i manje su dangubili u tom poslu.
g
