Arhiv tekstova
Old tajmer traktori
U nikim zapadnim zemljama već desetine godina prave se izložbe stari kazana (samohodni parni mašina), saugasa (samohodni mašina s motorima na plin), stabilni motora, traktora i drugi poljoprivredni mašina. Tušta je čeljadi koja vole i u ovu felu starine, u nikim zemljama ko na priliku u Njemačkoj, imadu udruženja koja njim prave izložbe, pomažu da nabave el štogod razmine za svoju zbirku. Skupe se svake godine u drugom mistu i ako mož onda nuz pomoć kojeg muzeja poljoprivredni mašina. Do sad nisam imo priliku da odem makar na jednu od ti izložbi, iako sam od malena zavolio zagledat zemljodillske mašine i kojekaki sermaj (poljoprivredni strojevi i oprema), a i cio radni vik sam radio na održavanju i prodaji taki mašina.
Dana 3. rujna u Madžarskoj, u mistu Mezőkővesd (severo-istočna Madžarska), napravili su taku izložbu. Za to se podmetio (zauzo) muzej zemljodilski mašina iz tog mista, okupio je iz više mista gazde traktora da ji pokažu gledačima, al i da se s njima provozadu kroz varoš. Nas nikoliko smo se nakanili i očli tamo s nadom da ćemo možda vidit štogod što do sad nismo vidili.
Kad smo ušli u varoš nabasali smo na povorku stari traktora koje su zagledali znatiželjna čeljad. Oko muzeja i u avliji su se skupili gazde sa starim traktorima, znatiželjni gledači, ljudi koji se razumidi u nji, al je med njima bilo i tušta majstora koji su radili el pravili mašine koje odavno ne hasniradu. Na malom mistu naprosto smo se morali gurat oko nikog traktora da ga zagledamo sa svi strana, zato je bilo teško napravit dobru sliku (fotografiju) odabrane mašine.
Bilo je lipo vidit paradiranje traktora od koji su većina napravljeni izmed dva svicka rata, za ovu priliku dotirani, opravljeni da sami iđu. Ni mi se dopalo što su većina gazda svoje stare traktore ulipčali, ufarbali su ji kojekakim bojama, a tim su pokvarili izgled starine, jel kad su ti traktori napravljeni onda još nije bilo za gvožđe postojani boja kaki danas ima. Nuz to svi su traktori bili na gumenim točkovima iako su onda pravili većinom traktore na gvozdenim točkovima.
Stari traktori su bili brez kabine, pa se na licima većine gazda koji su tirali svoje traktore očitovala dika izgledom lipo sačuvane starine. Najdičniji su med njima bili gazde traktora iz početka dvadeseti godina, to su bili nikoliko feli HSCS (Hofherr-Schrantz-Clayton-Schutleworth), Lanz Bulldog, a po jedan Fahr, Deutz, Fendt i Vierson. Paradiranje s pokretnim traktorima je bilo skromno.
U muzeju sam razgledo stare mašine od koji sam većinu vidio, a tušta nji se sićam još dok su radili. Med svim izloženim mašinama zadivio me eksplozivni motor kojeg je Karl Friedrich Benz napravio 1888. godine. Benz je prvi motor te fele (vrste) napravio 1885, a počo ji je prodavat 1887. godine. Po tom je ovaj motor jedan od prvi koje je on napravio. Motor je od četri KS (konjske snage), a velik je ko današnji motor od stotinak KS. Za samo malo više od sto godine indžiliri su od prvi motora velikog opsega, uspili da naprave današnje motore malog opsega i za ono vrime nezamislivo velike snage. To je najstariji motor kojeg sam dosad vidio i zato sam dugo buljio u njeg i divio se lipim odlivcima od koji je sastavljen.
Med nepokretnim traktorima u muzeju dugo smo se zadržali kod jedne fele HSCS traktora. Privuko nam je pažnju da je sprid izgledo pomalo prazan, pa smo ga počeli bolje zagledat: motor mu je nikao naopako okrenit, glava za usijavanje je nuz sic (sidalo) traktoriste, a kod svi do sad napravljeni traktora glava za usijavanje je naprid, iznad pridnje osovine. Traktor su napravili 1924. godina, motor mu je jednocilindrični (s jednim klipom) poludizel (na sirovu naftu) od 32 KS, a radi sa 460 o/m (obrtaja u minuti), dok danas traktori te fele rade iznad 5000 o/m.
Dok smo se vrtili ok traktora i probali odgonetnit kako ga trakorista pokrenio da radi, jel mu nismo vidili gurblu (ručicu za pokretanje). U to su do traktora došla dva starija čovika i počeli pripovidat o njemu. Iz divana sam zaključio da ge dotični dobro pozna. Rastumačio nam sve o traktoru jel je bio traktorista na takom traktoru. Pokazo nam da kad je let-lampom usjio glavu, traktorista je jednom nogom stao u dio karoserije iza motora, a drugom nogom se odupro o špicu (žbica) zamajca i pokrenio motor da radi. Za tako štogod dotleg nisam ni čuo, a baš sam se nagledo i upozna ko zna koliko feli najstariji traktora.
Jeto i takog je bilo dok se nije došlo do traktora da mu se motor pokrene pritiskom na puce (dugme). Čudili smo se da je težište traktora bilo na stražnjim točkovima, a pridnjica mu je skoro prazna. Motor ovog traktora je bio zdravo dobar, al su ove traktore friško pristali pravit težište tereta mu je bilo na stražnjoj osovini, pa se dešavalo da se privrnio unatrag, onda je traktorista smrtno strado. Onda nisu tako temeljno ispitivali kako će se ponašat traktor u radu, pa su se često kvarili, iako su bili prosto napravljeni.
g
