Arhiv tekstova
Mašine i vučni sermaj u Bešlićevom majuru
U drugoj polovici XIX. vika fabrikanti su počeli pravit zemljodilcima kojekake mašine, većinom vučne zapregom. Na prikritnici vikova za velike gazde pravili su vučne plugove, najviše klateće, s kojima su orali nuz pomoć dva kazana (parna mašina) el saugasa (motor kojeg je tiro /pogonio/ gas od drvenog uglja, čutaka i sl.). Posli Prvog svitskog rata su sve više fabrika počeli na veliko pravit traktore, zemljodilci su ji rado privatili najprija rad oranja, a bili su u vršidbi daleko podesniji od kazana el saugasa.
Lazo Bešlić je imo parne kazan i saugas s klatećim plugom, kazan s kaslom, a po Aninom pripovidanju posli je kupio dva traktora HSCS s plugovima, a za njima i vučne kosačice i samovezačice, sijalice za žito i druge zaprežne zemljodilske mašine koje su u to vrime prodavali u Sridnjoj Evropi. Milenko Beljanski spominje kako je Lazo pripovido da je 1926. godine kupio traktor »Forzon« (Fordson) i da je to bio prvi u ovom dilu Bačke. Izgleda da je Lazo ovaj traktor kupio u Subatici, od firme »Geza Klein & Sőhne – Technische Abteilung« koja je od 1925. godine zastupala i firmu: »Ford«, »Fordson« i »Lincoln«, a prodavali su traktore, automobile i teretna vozila.
MAJSTORI KOMENCIJAŠI: Za mašine i sermaj je imo obaško napravljene šupe i na jednom mistu radionicu di su pogođeni majstori komencijaši: kovač, kolar i sarač (zanatnik koji je šio i održavo konjsku ormu (opremu za vuču), a mašinbravar (zanatnik koji je održavo kojekake zemljodilske mašine) je radio u zgradi di je bio generator za struju.
Gazdi majura se isplatilo da drži svoje majstore jel su friško opravili šta je tribalo, sermaj i sitne ručne i vučne mašine nisu morali nosit majstoru, jel mu je radionica bila na mistu di su hasnirali sermaj. Imat svog majstora je i utom pridnost jel čim na sermaju spaze makar kaku malu falingu nju oma otklone da ne bude veća. Kad majstori komencijaši nisu imali posla na održavanju sermaja radili su drugi poso na majuru, a zimi su pritresali (pregledali i otklanjali moguć kvar) na sermaju i sitnim mašinama, tako da su spremni dočekali njevo hasniranje od ranog prolića do kasne jeseni.
POSLA ZA SVAKOG: Ovo je osobito bilo važno na održavanju konjske orme (kožna oprema za vuču) koja se friško parala rad istrulog kudeljnog konca kojim je sašivena, koja od znoja konja friško istrune.
U majuru s tušta parasnički kola na njima često pukne po nika panta (okov drvenog dila), el na vrime triba prominit istrulu špicu, el naplotak (drveni dilovi) točka, da se ne satare (pukne) pod teretom. To je bio poso bognara (kolara) i kovača.
Di je bilo toliko radni konja, pa i paradeša, koji su često vaćali (uprezali) u ormu često je tribalo orizivat kopite, prominit potkovicu, a to je kovač časkom obavio, hjel je košara (staja samo za konje) bila nuz radionicu. Kovač je sam iskivo potkovice, pa je i to bio manji trošak, jel je gazda majura kupio samo gvožđe.
Mašinbravar je radio na održavanju vučni mašina, posli hasniranja najviše je vrimena provo dok je pritreso kojekake plugove, rasprco (rastavio) samovezačice, traktore i kaslu (vršalicu), jel je na njima tušta dilova koji se okreću i žuljadu jedan od drugog pa ji često triba opravit, zaminit. U to vrime majstori su često opravljali kvarove na mašinama, a samo su u krajnjoj nuždi kupovali nov dio. Ko na priliku u motoru traktora na radilici i klipnjači (radni dilovi motora), u kaslama su ležajevi bili klizni, koje izlivali iz bilog metala, tuširanjem (ručnim struganjem) podesili na dobro naleganje je vrimenski dugačko, jel je to pipljiv poso.
* * * * *
Subatica je najbliža Šari, mistu Lazinog majura, zato je ode i bila najpovoljnija cina. Traktori »Fordson« su u to vrime u ovom kraju bili zdravo ritki, najviše rad colovske, a ne milimitarske mire. Evropljani su hasnirali milimetarsku miru na šrofovima, kotrljajućim ležajevima i sl., pa su se po tom bili drugačije mire na dilovima, na priliku: navoj na šrofovima (zavrtnjima) colovski Witworth i milimetarski korak nisu isti, pa maticu jednog ne mož navrtit na drugi i sl. Manu te razlike je cigurno friško uočio i Lazo, jel je posli kupio traktor HSCS, koje su pravili u Budimpešti, a nji su nuz nimački »Lanz Bulldog« i »Deutz« najviše kupovali u ovom kraju. Nuz to Fordson je imo petrolinski motor, a HSCS poludizel, pa je i ogriv (gorivo) za njeg bilo jeptinije, HSCS motori su bili prostiji i lakši za održavanje, itd. g
