Arhiv tekstova
Subotičke huncutarije
n Nekakova razmjena dovela sedamdesetih godina grupu đaka iz Afrike u Suboticu i pravo u »šegrtsku » školu kod gospodina Zvekana, učitelja soboslikanja i bojenja i sličnih nauka!
Čika-Zvekan, stariji čovjek pred mirovinom, reče odmah direktoru:
»Jeste li vi normalni, to nije u mom domenu delokruga svojstva! Di ja mogu nauči te crnce da moluju kad je to umjetnost! Ja sam sedam godina učio u Pešti, dok nisam postao majstor! Nek i nose za auto mehaničare to i u Ameriki svi nauče, vajdar će i ode!«
Tako i bijaše! Poslušao direktor čika-Zvekana »umjetnika soboslikarstva« i poslaše djecu iz Afrike u »Autoopremu-servis« u Šandor. Mnogi su i svršili taj obrt, a čika Zvekan je cijelom gradu ustvrdio da za pranje četaka firnajsom i mješanje pristale farbe, te vučenje prave crte pod stropom triba imati poseban talent!
n Luka Ivković, pokojni dopisnik »Politike« iz Subotice i težak šeret, poveo svojim »mille trecentom« od sto godina druga Docu u ZOO vrt na Paliću da »vaćaju« pitona koji je upravo tih dana pobjegao iz kaveza!
»Pa jeste li ga uvatili« – upita žena Docu navečer.
»E nismo! Nije da ga nismo vaćali svugdi po zoološkom, al digod se dobro sakrijo, otac ga njegov. Al zato nam upravnik Kosta ispeko nikog noja što je cigurno juče krepo i podvalio nam to kao »pućije« prvoklasno meso. Sve zube sam utrno, al sam se »navaćal« špricera barem, i ondak ga Luka i ja odrali na preferansu pa nek sam vaća pitona na »tičije mliko« u kazanu. Kažu da je tako niki madžarski cirkus uvatio zmiju u Bajskom groblju prije onog rata, jer to vole zmijurine najvećma!«
n Upravitelj ZOO vrta Kosta Medaković je podbadao Peru Dabića, koji je stanovao u susjedstvu vrta.
»Lako je tebi Pero živit kad držiš restoran »Sovino gnijezdo« i imaš sve otmjene goste pune para – direktore i komercijaliste!«
»Slušaj Kosta, jest meni je lako, al ja moram dati gostu »bečku« kad to naruči, a za desert pravu voćnu salatu, a ti po »meniju« trebaš dati majmunima banane, a baciš im kilu šljiva! Pa sad vidi kome je lakše! Tvoji pansionci se i ne mogu buniti, ni usmeno ni pismeno, siroti!«
