Arhiv tekstova

Viktora Žmegača hrvatska kulturna javnost poznaje ponajprije po kapitalnim knjigama, velikog opsega, zasnovanima na golemoj općekulturnoj erudiciji i znanstvenoj akribiji. U ovoj knjizi Žmegač pokazuje i svoje drugo lice: umijeće da govori u kratkoj esejističkoj formi, često na rubu beletrističkog, autobiografskog i feljtonističkog stila. 

Povijesne uzore ovoj zbirci kratkih zapisa mogli bismo naći u sličnim knjigama Benjamina, Adorna i Valéryja; taj tip naizgled nepretencioznih eseja pisali su i semiotičari Barthes i Eco. 

Na sažet i poentiran način Žmegač gaji diskurs kojemu najbolje pristaje naziv »sintetična proza«. On prepleće različite tipove diskursa: kulturološko razmatranje, memoarsko pripovijedanje, aktualistički zapis o društvenim i kulturnim težištima suvremenog razdoblja. To je sintetička proza u tom smislu što je zasnovana na jakim kontrastima između filozofske teksture i »otkvačenih« zapisa koji prizivlju atmosferu tramvajskih vožnji. 

Predodžbu naravi knjige nude naslovi pojedinih zapisa, koje treba shvatiti ironijski: »Celuloidni moral«, »Starenje junaka«, »Tradicija, sladoled i suze«, »Dijalektika tehnologije«, »Samson kod frizera«, »Nadrealisti i kravate«, »Diskretni šarm futurologije«, »Što bi rekao Baudelaire?«, »Bumo se seksali«, »Paskalov poučak«, »Kazalište života«, »Oskar Wilde na motoru«, »Geometrija i povijest«, »Boris Godunov i KGB« i dr.

Viktor Žmegač (Slatina, 1929.) ugledni je germanist i muzikolog njemačkih korijena, profesor emeritus na zagrebačkom Filozofskom fakultetu, pijanist i autor 20-ak stručnih knjiga o njemačkoj kulturi i književnosti, među kojima i monumentalne i pitko pisane povijesti njemačke kulture »Od Bacha do Bauhausa« u izdanju Matice hrvatske. Dobitnik je više nagrada.

 

(Moderna vremena Info)