Arhiv tekstova

Uskršnji ponedjeljak. Split je gotovo prazan. Na onim njegovim najudarnijim i najfrekventnijim punktovima, na Pjaci i Rivi, gotovo da nema nikoga. Pola kafića ne radi, a u onoj drugoj polovici tek poneki ispijač jutarnje kave. Jugo puše, kiša samo što nije počela padati, idealno vrijeme za – ležanje i spavanje! E, ali u kavani Hotela Bellevue, smještenog na dnu splitske Rive, hotela malog kapaciteta soba, ali velike tradicije, živost posve atipična za taj pomalo depresivni splitski uskršnji ponedjeljak. Zanimljivo, u glavnoj ulozi te bučne i operetno vesele atmosfere bili su – splitski umirovljenici! Njih osmero, za dva spojena stola, zezali su se na račun svakoga. I na račun svega. Čak i na svoj račun...

Priznajem, iako nisam mislio ostati u kavani Bellevue, vidjevši taj oktet živahnih starčića, sjeo sam za stol blizu njih, gledao kroz velike prozore prema morskoj pučini na kojoj je carevalo jugo, dižući velike valove, a zapravo bio sasvim koncentriran na ono što čujem, a ne ono što gledam...

Moram priznati: taj oktet splitskih penzionera me oduševio! Zaista oduševio. Toliko analitičnosti, duhovitosti, lucidnosti, bez imalo zloće, bez jedne jedine laži, to odavno nisam doživio. Barem ne u Hrvatskoj. Čak ni u kafićima. Znam, znam, zanima vas čime su me to splitski, kako bi se u Splitu reklo, penšjunati oduševili? Izabrao sam top five njihovih istinskih bisera, koje je vrijedilo zapamtiti. Evo ih...

1. SLUČAJ SANADER – Jeste li vidili svitu moj kakvi smo mi svit!? Svi oni oko Ive Sanadera do jučer su mu virili iz guzice, za njih je bija veliki vođa, klanjali su mu se i pljeskali mu, a sad se prave ka da nikad nisu bili bliski s njin. Zašto smo takvi? Neka Sanaderu bude sve šta je zaslužija, ali kako neke današnje hrvatske ministre nije sram onako tuć po njemu, a do jučer su se kleli u njega...

2. SLUČAJ DUG – Evo ispada da smo toliko dužni Evropi i svitu da to neće moć vratit ni naši praunuci. Zašto ne bi učinili ono šta je Island učinija Englezima!? Reć glasno i jasno: svitu, mi smo van dužni, ali van nemamo odakle vratit dug, pa ćemo van ga vratit kad budemo mogli! I svit će nas razumit...

3. SLUČAJ ŠTRAJKOVI – Bidni radnici nemaju za kruv. Sve isto je rade li ili ne rade. Oni koji ne rade su osuđeni na glad, a dil onih koji rade – ne primaju plaću misecima! Pa bidni idu štrajkat glađu. I ko in jedino daje pravu podršku? Oni šta in je ka i njima i studenti. Umisto da svi stanu uz te poštene radnike, veliki dil svita pravi se da to nije njegov posal. Di je nestala ona prava ljudska solidarnost...

4. SLUČAJ SINDIKATI – Ovi naši hrvatski sindikati su najsmišniji na svitu. Ima ih »mali milijun«, a njihov najvažniji zadatak je – promocija njihovih lidera. Umisto da se ujedine u jedan sindikat i predstavljaju pravu snagu koju će svi respektirat, oni su se razbili na puno sindikata koji ne znače ništa. Zašto se ne ujedine? Zato jer se lideri sindikata ne mogu dogovorit ko bi bija zajednički lider!

5. SLUČAJ ŽENSKE – Govori penzioner od 80 godina svome vršnjaku: »Sićaš li se kad smo ono trkali za ženskama?!«  A on mu odgovori: »Sićan se ka da je jučer bilo, samo se ne mogu sitit – zašto smo ono trčali za njima!?«