n Kadgod se za papuče jel cipele koje iđu u špic reklo da su šimi, odnosno špičaste na vr.
Živili su kadgod u Beregu ča Šima i snaš Stana. Došlo vrime pa su i stariji počeli nosit moderniju obuću i odiću, pa tako snaš Stana rešila da ode u Sombor kupit sebe moderne papuče. Unišla je u dućan i rekla prodavcu:
- Ja bi kupila papuče.
- Oćete možda šimi?
- Ta ne triba Šimi, njemu sam kupila opance!

 n Ča Marko iz Berega je bio dobošar i vrlo je voljio dobošarit po selu. Kad bi kogod imo kaku vist, da prodaje jel kupuje svinje, kad je tribalo pelcovat kerove, kad su se organizovale igranke, sve bi to ča Marko navistijo. Al došlo je i vrime kad nije bilo visti, pa tako ni posla. Ča Marke je bilo dosadno, sio bi na bicigli, išo od sokaka do sokaka, udaro u doboš, a kad bi svi poizlazili na sokak, iz sveg glasa viko:
- Obaveštavam vas da nema ništa novo! – i ošo bi dalje.

 n Bilo je to u jednom bircuzu u Beregu:
- Pajto, jel imaš pivo? -pita kelnera konzument ovog opojnog pića.
-Imam.
- A jel ti ladno?
- Jeste.
- Dobro. Daj mene pivo, a ti se zagrni kad ti je ladno.

 n U jednom bircuzu je za stolem sidio Marin, i kako popije koje pivo otvori bućular i gledi sliku u njemu. Kelnerica je to primetila i pitala ga:
- Pa dobro, Marine, zašto posli svakog piva glediš u taj bućular?
- A, to se ja testiram da viđem jel sam pijan il nisam.
- Pa kako se testiraš?
- Evo vidi. U bućularu imam ženinu sliku, kad mi ona bude lipa, e ondak sam pijan!