Širom Vojvodine

Za Božić – »čista soba« pod slamom i s granom

Bajmačanin Stipan Vuković, poljoprivrednik, kupio je prije nekoliko godina napušten salaš u svom susjedstvu, prije svega zbog potrebe za većim dvorištem. No, kako je sama kuća bila u dobrom stanju i još uvijek nosila u sebi »duh starih vremena«, odlučio ju je obnoviti i iznutra i izvana, te ususret Božiću okititi granu u nekadašnjoj »čistoj sobi« i u nju unijeti slamu.

Uređivanje za svoju dušu

Ovaj nekadašnji salaš, druga kuća od Stipanove, nalazi se na glavnoj cesti (od Subotice prema Somboru), na adresi Subotički put (bivša Ulica Kalvarije) broj 13 (ispred današnje bajmačke kalvarije) i blizu 15 godina je bio napušten.

»Kad smo moja mama Cecilija (odnedavno pokojna) i ja 2017. kupili ovu kuću, nije se moglo uć u avliju, sve je bilo zaraslo i bilo je i ruinirani objekata. Kad smo sve raščistili, vidili smo da je kuća u skroz dobrom stanju, da unutri ništa ne triba renovirat pa smo je ostavili prvobitno zbog odlaganja razni stvari, da nam bude ko niki magacin. No, vrimenom odlučio sam povratit joj nekadašnji ’sjaj’ i vratit u nju ’duh prošlosti’. Prija tri-četri godine smo uvukli izolaciju da kuća ne bi propadala, stavili oluke, nike dilove ’okrpili’ blatom. To je tako stojalo jedno vrime, jel se zbog posla nisam stigo s tim baviti, da bi prošle godine odlučio posvetit se njezinom sređivanju i dvi i po nedilje sam od ujtru do uveče radio i to sve sam. Želio sam da sve izgleda kako je kadgod bilo. Ostalo mi je još nikoliko sitnica da uradim, želim napravit ziđani šporelj, da sve bude onako izvorno«, priča nam Stipan Vuković.

Kaže kako za starinu prije nije bio posebno zainteresiran, već je to došlo s godinama i sada sve to radi isključivo za svoju dušu.

»Sitio sam se kako se kadgog živilo, u sebi imam tu sliku, slušam kako drugi o tom divane i sve to želim prinet u ovu kuću. Oko polak nameštaja koji je u njoj je tamo i bio, a ostalo sam vrimenom kupovo po buvljakima, pecama i od drugi ljudi kojima ti predmeti, komadi nameštaja nisu tribali i nisu bili od nike vridnosti.«

»Čista soba«, kujna, ambetuš...

U nekadašnjem salašu nalaze se »čista soba«, kujna te soba za svakodnevni boravak i spavanje.

»Doli u čistoj sobi je žuta zemlja podmazana s krečom, zidovi su od nabijanice, sve je okrečeno i rađeno je s valjkom. Sve sam sâm radio, vuko sam i plaše, što se i vidi jel nisam baš niki stručnjak za to. Krevete sam dobio, dolaf je bio naš, šubara je od mojeg tate, slike na zidu (uglavnom rodbina s tatine strane), kolivka je bila na tavanu. Moja mama je dugo imala njezin nameštaj koji je donela kad se udala i mi smo to tamo digod ’90. sve bacili. Prvi sam bio pobornik tog da to ne triba, šta će nam to, i sad ne možem opisat kako mi žao. Nikako da nabavim dunju i srića pa litos u Tavankutu se poznanicima ženio sin pa me zvali da nosim što njim nije tribalo pa sam dono dunju i uzgljance. Stare prekrivače sam isto dobio. Tu mi je falilo propeće, pito sam našeg župnika je l ima da se kupi, on nema. Ja posli bio na nikom vašaru u Bačkoj Topoli, vidim propeće i kupim ga. Nisam ja ni gledo, platio ga ne puno, došo kući i sutradan ga pokazivam mami, onako je masivno, gazdačko, kad vidim natrag ima posvetu i piše da je 1946. godine posvećeno digod u Nemačkoj«, kaže Stipan, ističući kako je, nakon što je prošle godine prvi put pred Božić uredio ovu sobu po nekadašnjim božićnim običajima, to učinio i ove.

»Namistio sam u nju slamu, dono sam je od jednog kravara iz Tavankuta. Važno je da bude skroz suva prija neg se unese u sobu. Na Svetog Stipana mi je imendan, pa sam prošle godine ugrijo sobu s kvarcnom peći i tu smo malo sidili i divanili. Okitio sam naravno i granu da sve bude ko što je kadgod bilo. Otkad znam za sebe pa sve do ’80-i godina Božić smo kod kuće slavili tako da se u sridnju sobu unosila slama i uvik smo imali, pa i dan-danas imam, veliku granu, do plafona.«

U sredini je kujna u kojoj Stipan planira napraviti ziđani šporelj, a tu je i druga soba u kojoj se spavalo i u kojoj je banja peć.

»Na peć nisam moro metnit ni mrvicu blata, u tako je dobrom stanju. Natrag je komara i iz nje se loži, al još dosad nisam probo jel ne boravim tamo. Tu je i krevet sa slamaricom što mi je tribalo vrimena da to napravim, jel sam i to tio da bude kako je kadgod bilo. Prošle jeseni nikako da nabavim dosta ljuskure, pa sam išo u niku njivu doljaču di sam jedva malo načupo klipova da nakupim dosta pa sam tokom zime to gulio da napunim slamaricu i montiram krevet. Mogla je to bit i slama, ali slama se sabije, a ljusku samo rastreseš«, pojašnjava on.

Koliko je stara ova kuća Stipan je pokušao saznati i u katastru i u arhivu subotičke Gradske kuće, ali nije uspio dobiti taj podatak.

»Našo sam broj koji je kadgod bio na kući, uz broj 13 na mađarskom piše Kalvária utca, onako lipo upresovano u tabli«, kaže on, dodajući kako ih je dosta zainteresirano da uđu u kuću i vide kako je opremljena.

»Napravio sam isprid kuće jednu klupu, sidim tamo s komšijama nediljom poslipodne jel drugim danima doveče, divanimo pa tako naiđu ljude i žele vidit«, zaključuje nam svoju priču Bajmačanin Stipan Vuković.

I. Petrekanić Sič