Širom Vojvodine Širom Vojvodine

Umjetnost od šećera

Nekada, i ne tako davno, odlazak u svatove se nije mogao zamisliti bez toga da se nosi torta. Svaka obitelj imala je svoju tortu, a koje su bile najljepše »ocjenjivali« su gosti sami, uglavnom ženski rod, jer zna se: muškarci su u svatovima imali »pametnija posla«. A i što bi rekli? Torta k'o torta.

Ali nije bilo svejedno. Znalo se kakvu tortu nosi kuma ili starosvatica, na kakvu se dočekuje snaša, kakva se nosi u tortare ili kakvu ima dalja rodbina ili susjedi.

Torte od prženog šećera

Nekadašnje torte od prženog šećera znale su biti prava umjetnost koja bi se na kraju mogla i pojesti. Pravile su se po željama mušterija i po idejama žena koje bi ih pravile. Nisu postojali kalupi ili šabloni, nego je njihova ljepota ovisila od spremnosti osobe koja ih pravi.

Torte od prženog šećera pravila je i naša sugovornica Blaženka Cvijanov, a kako je rekla, sve je nekako došlo spontano i iz potrebe.

»Za života sam pravila razne torte, a med njima su svakako bile one, kadgod neizostavne, koje su se ukrašavale prženim šećerom. Nikad nisam završila kaki kurs jel štogod slično, al sam volila pravit torte i tako gledajući moju mamu sam i sama probala. Počela sam pravit za svoju dicu i najbližima, a onda se taj krug nikako proširio. Sad, kad vratim vrime unatrag, ni sama ne znam kako je došlo do tog. Volila sam to i nikako mi išlo«, prisjeća se sugovornica i dodaje: »Počela sam pravit nama za svatove, a onda kad su drugi vidili tražili su da i njima pravim. Uglavnom su moje mušterije bile rodbina, bliža i šira, prijatelji, poznanici i po koja mušterija manje poznata. Bilo je situacija da sam za svatove pravila i po sedam torata, a i sami smo išli u nji. Onda bi u petak pekla piškote, pa i zamotala u krpe kako se ne bi sušile, a onda u subotu ranom zorom sam kuvala krem, pa kad se oladi spajala i šarala tortu kako bi bila gotova do svatova. I onda umisto nalakirani noktivi sam znala u svatove ić s plikovima od vrilog šećera.«

Po njenim riječima, s prženim šećerom se mora brzo raditi i ipak imati neko iskustvo, jer može doći do ozbiljnih opeklina. Da bi se dobio pržen šećer, kakav se koristio za torte, potrebno je upržiti ga uz stalno miješanje, te paziti kako karamel ne bi dobio tamnu boju. Kada je šećer otopljen, dodaju se usitnjeni orasi i svinjska mast kako bi se smjesa mogla lakše mazati.

»Dobiveni prženi šećer se rastanjio oklagijom na određenu debljinu, u zavisnosti od potrebe. Pravile su se razne figure jel oblici, koji bi se kasnije koristili za ukrašavanje. Kad se šećer oladi, mora se pazit kako se skida, da se ne bi slomio jel napuko. Nikad nisam imala nikake šablone jel kalupe, nego bi hasnirala ono što sam imala, boce (šire i uže), čaše, šolje, laboške... Pravila sam i ruže i drugo cviće od prženog šećera koje traži dodatnu brzinu«, priča Cvijanov.

Jestivi ukrasi

Kako je ispričala, ideje su navirale same od sebe, pa je tako pravila sve ono što joj se u tom momentu učinilo dobrim. Bilo je raznih prigoda, pa je samim time i potreba bila drugačija, ali ipak kada se sve zbroji najviše su torte ukrašene prženim šećerom bile pravljene za svatove.

»Svega je bilo, razni neodređeni ukrasa, vaze s cvićom, mostovi, kule, kotarice s cvićom, križovi, kaležovi, sidra, razni brojovi, a pravila sam i salaš koji je bio od piškote i krema, al obložen prženim šećerom, a sve ostalo na njemu (ograda, đerma, alov...) je bilo od prženog šećera. U svatovima je bila prava izložba torata i onda bi se uglavnom žene prošetale kroz šatru vidit ko ima kaku tortu. Konobari su i raznosili i to dok ne dobiješ svoju tortu je znalo potrajat, al nigdi nismo žurili. Kasnije sam znala kremom napisat sa strane inicijale jel čija je torta«, priča sugovornica i dodaje: »O tortama se zdravo vodilo računa kad se išlo u svatove, pogotovo ako si med onima koji iđu u tortare. Za to su se spremale najlipče torte. Kuma i starosvatica su gledale da uvik imaju veliku i lipu, ako ne i najlipču tortu. Često je bilo situacija da se u svatovima torta tek načela jel se ociklo parče-dva da se košta, a onda bi sutradan nosili jel zvali komšije na tortu. Znalo je bit i takog da nismo načeli tortu, al su dica dobar dio prženog šećera poskidali i poili. Danas se pržen šećer mož vidit jedino na doboškoj torti, a da je kogod ukrasio tortu prženim šećerom, to nisam baš skoro vidila. Drugčija je moda. Prave se torte od fondana. I sama sam pravila torte od fondana, još dok nisam ni znala da se to tako zove, a danas je puno pomagala za ukrašavanje. Istina, ima i zdravo lipi torti, samo što se najčešće ti ukrasi ne mogu poist.«

Slatke tajne

Ono što nas je dodatno potaklo na razmišljanje o tortama jeste da se nekada sve mutilo ručno, svi kremovi, piškote (biskviti), a kuhanje na pari je potrajalo. Posebno su se kuhali žumanjci, a posebno bjelanci. Kada bi bili gotovi žumanjci, u zavisnosti od torte, dodavali su im se margarin i čokolada, ili samo margarin, a u piškoti su najčešće bili orasi. Dio bjelanjaka bi se dodavao u krem, a dio se koristio za ukrašavanje, osobito po prženom šećeru.

»Ko što nisam imala mikser, tako nisam imala ni današnje sprave ili takozvane puške za šaranje torata, nego sam običnu kesicu jel kadgod i prikladan materijal gustog tkanja oblikovala u fišek i zarezala mu sam vr i tim bi šarala. Bio je to pipav poso, al kad sam to volila pa mi nije bilo ni teško. Dobro se sićam da sam u jednu tortu na sprat potrošila 72 jaja, pa valjda je očla i koja kila šećera«, prisjeća se uz smijeh sugovornica.

Iako su te torte bile prava »bomba« od kalorija, ne bi se ni danas postidjele, a ako se odlučite probati, evo recepta kako skuhati krem na pari:

U veću posudu je potrebno uliti vodu i ostaviti da vrije, dok se u manju posudu stave bjelanjci ili žumanci i uz stalno miješanje (mikserom) oni se kuhaju. Po riječima sugovornice na svako žumanjce ide jedna jušna žlica šećera. Kada je šećer rastopljen i smjesa pjenasta, dodaje se čokolada (za čokoladni krem). Kasnije, kada se krem prohladi, umuti se margarin.

Kada su u pitanju bjelanci, na svaki bjelanjak se dodaje 3 žlice šećera i žlica octa, a postupak je isti.

Zasladite se pošteno, jedan je život.

Ž. V.

  • Doček NS2020
  • Hrvatsko Nacionalno Vijeće
  • Zavod za kulturu vojvođanskih Hrvata
  • RS APV Pokrainska Vlada
  • VRHRS
  • DUZHIRH
  • Hrvatska Matica Iseljenika
  • DigitalDay