Bio jedan gazda, pa se sav skorio kako je tvrd, a zaostanut ko noć. Kad ljudi kopaju kod njeg kuruze, el ma šta rade u nadnicu, tira i od jutra do mraka za tu mršavu nadnicu, al mu dan uvik kratak. Nikad njemu ne narade dosta.
Malo dalje od sela živio niki pustinjak, pa gazda jedared smislio da ode njemu.
– Ti si pametan čovik – kaže on pustinjaku – ne bi l znao kazat kako bi ja dan produljio?
Pustinjak pogledo čovika, pa ga oma zna u srce. Nije zapito zašto bi to gazda, al je znao pa mu veli:
– Što pitaš nije baš ni teško. Samo poslušaj, pa da vidiš kako će ti dan već sutra bit dulji. 
– Oću-oću, samo ti kaži.
A pustinjak mu onda kaže nek veže na uzicu dvi starovinske ciglje, pa nek pribaci priko vrata, al na golo tilo.
– Pa dođi sutra uveče da te još bolje uputim ako ovo ne bude pomoglo – kaže još pustinjak.
Drugi dan gazda tako i uradio. Nadničari kopaju, a on hajku na bataljku, pa za njima i nadgleda. Ne tare njeg motika ko one, al sunce nije još ni izgrijalo, on se već počo švagat, pa češće tare znoj neg nadničari. I jedva on dočeko veče.
– No, kako dan? – zapita ga pustinjak kad mu je došo.
– Hej, dulji je, zdravo dulji. Pomaže tvoj svit. 
– Onda ded samo tako, pa da vidiš što dan mož bit dugačak.
Sutradan gazda opet pribacio uzicu, al što je dan stariji, a njemu se sve čini da mu kraja nikad neće dočekat. Poslipodne, ondud od suncova zaoda lad još nije ni ne znam kako debo, a gazdi se već smrkava prid očima. Kadgod je on u to vrime nadničare još najbolje požurivo i baljezgo njim: „Hajd, hajd, ljudi, brže! Di je još mrak!“. A sad sve stenje i najedared skinio šešir pa počo mavat na sunce. 
– Gazda, šta ti je? – zapitaju ga nadničari.
– Ne vidite?! Mašem suncu da već jedared zađe! – još se on i rasrdio.
Njima je pustinjak dojavio kako je gazdu potkovo, pa kad su čuli šta divani, a jedan stari nadničar veli:
– E, moj gazda, pa ti ne vidiš kolike godine mi tako mašemo, al uzalud od jutra do mraka!
– Čime, kad vas nikad nisam vidio! – oma on i zaprznio, jel misli da mu se rugaju.
– Ovim – pokaže onaj na motiku. – Moj gazda, kad se sunce ne obzire ni na motiku, slabo će se obazirat na tvoj šešir ako ti sam nećeš da prikratiš dan.  
Pričao Naco Štefković, Mirgeš
Šta u oca to u dice, 2012.