U vake vrile, litnje dane ko što su baš i sad, stariji iz Sonte se često situ kako su išli čim malo pridveče zaladi, kod svetoga Ivana prid kapelicu. Žene trećoredice su skupljale svoje čljanove i matere sa malima u naručaju, dicu i mladež, kad kako, u procišion, jel je svako dolazijo nako kako je stigo sa njiva i iz bašči tu dole iz Kruškovca. Nije se moralo ništa uređivat u posvečana ruva. Malo se umilo i ruke oprale, a pošto se išlo po prašnjavi putova, i do Ivana na početku sela po isto takomu kaldrumu, nije tribalo ni noge prat. Pivale se svete pisme i molile litanije za kišu jel sveti Ivan je svetac od vode. Molilo mu se, kad je davno nailazila voda, poplave Dunova, a najveće 16. maja 1924. i 19. jula 1926. U ta doba voda je stigla skroz do sela, pa skoro do temelja kapelice i raspeća (postoji fotografija iz 1924. g. preuzeta sa interneta).
Kapelica Sv. Ivanu Nepomuku i prvotno raspeće su izgraditi 1889. g. (odgonetnito nuz pomoć prof. Vladimira Stojanovića). Brojevi i slova W. M. još i sad postoju na zarđanomu, metalnomu križu na vr kapelice. Ona je u prvotnomu obliku, dok je prvo raspeće od drveta i metala sklonito (nagriženo zubom vrimena) i izgradito novo betonsko.
Molilo se Ivanu i kad je falilo vode tj. kiše, reko, ko baš u ve dane. Pivalo se uglas jasno tako da se sa početka sela čulo skoro i na drugi kraj sela. Najpri se klečalo, pa obilazilo oko sveti, onda molilo stojećki. Izmoriti virnici, jel su radili cili dan, kad više nisu mogli stojat, posidali su tu okolo kapelice i raspeća i nastavljali molitvu do kraja.
U Sonte, u crkve Sveti Lovra, postoji i slika (ulje na platnu) Sveti Ivan Nepomuk. Stoji Ivan nad mostom priko vode. Slika je iz 1922., nasliko je slikar jedan čljan iz umetničke obitelji Stordi (bilo ji je više generacija). Sliku je obnovila Snežana Kujundžić 2025. godine.
O kapelice i križu, ko što se na priložite slike vidi, brinu se pojedini virnici. 
Još ima živi svidoka o molbama Nepomuku za kišu i od poplava. Starica N. N. rodita 1942. g. mi je radosno pripovidala od procišiona, molitava i sveti pisama:
»Eee, al ka’smo se vraćali od Ivana, mi curice smo nastavljale pivat sve do crkvenoga krstopuća di smo se obično rastajale svaka u svoj sokak. A mene je cila puta i cile večeri zvonilo u glave ‘…svi anđeli u nebu otvorite raj, da vidimo Mariju taj nebeski sjaj…’. Često sam dizala oči k nebu i tako je bilo sve stvarno da je nebo puno anđela«.
Ruža Silađev