Kad sam bio malo dite, išo sam sa mamom kod tetke. Kad sam došo tamo, ja se sigro i razbijem koršov. Poplašim se i utečem, niko me ne mož sustavit. Mama plače što me nema:
– Ku je moje dite sad ošlo?!
Dođem ja pravac putem u jednu šumu, zove se Grabovac. To je sotska šuma. U njoj misto da idem pravim putom, ja skrenem krivo u šumu. Zove se šuma Ravna. I odem ja u prosiku i zabludim. Uvati me noć, luto sam, tumaro sam i nisam mogo više nać puta. Tako sam došo do druge prosike i legnem. Jesenska doba, pokrijem se lišćem i zaspam.
Kad je bilo niko doba noći, čujem niko tumaranje i govor. Uplašim se: ko je? Noć, šuma – kad ono bilo dvanajst lopova i arambaša. Oni naložu vatru i zakolju vola. Na ražanj nataknu vola i peku, a još ne znaju da sam ja tamo. Jedared evo ti jednoga, ide od društva i naiđe na mene, stao mi na nogu. Ja dreknem:
– Joj, ko je?
On pita:
– Otkud ti tu – ko si?!
– Ne znam ja di mi je kuća, ja sam zabludio. 
On mene uzme za ruku i odvede kod vatre. Ja sam bio već ozebo i dođem do vatre, sav sam smržnjen, malo se ogrijem. Dadu mi – ja jio mesa, dadu mi vina – pio vina. Pitaju mene otkud ja tu? Ja njima pripovidam kako sam bio kod tetke i zabludio. Onda ja kod vatre ugrijo se i zadrimam, a oni oće da idu i kažu:
– Šta ćemo s ovim malim ditetom?
Jedan veli:
– Da ga ubijemo.
– Da ga ponesemo sa sobom i učimo da bude lopov.
Arambaša kaže:
– Ne triba on nama neg ćemo ga metit u bure di je bilo vino da ga ne bi pojili kurjaci, valjda će ko naić pa će ga nać.
Lopovi se spakuju i odu. Ukolikim su oni ošli, ja zaspo u buretu zatvorit. Kroz malo vrimena došli kurjaci i jidu globure od vola, sve puca kako jidu kosti. Ja se uplašim u buretu, al kroz malo vrimena jedan kurjak metnu rep u bure da vidi ima l vina. Ja uvatim kurjaka za rep, dobro omotam oko ruke i viknem iz bureta:
– Upuj, kurjo!
Kurjak zagreba i odvuče mene i bure, potegne na do, zove se šuma Maleč. I bure na do biži, udari se o rast i puče, a kurjak od stra crko.
Ja uzmem moju britvicu i oguljim kurjaka, izađem na Pakledin, na put prama Kukujevcima. Idu ljudi iz Sota na poso, na oranje i tako me povezu kući. Ja dođem kući, donesem kožu od kurjaka i dobijem nagrade – puno novaca, vina i darova kojekaki. I tako moja mama bila vesela što sam došo kući i znao doć sam i bio kuražan ubit kurjaka.
Pričao Gajdašić Ivana Petar, Kukujevci, r. 1894. g., zemljoradnik, vinogradar
Do neba drvo, 1963.