Baka Janja divani kako s eto »Kurtala ji bilo« ošli jedno za drugim. Da j oma sutra potli »Kurtala ga bilo« bacila kašiku i »Kurtala je bilo«. Ne razumim od čega i koga j divan. Pitam: »Baka Janjo ko j to? Ko j di ošo? Od čega j divan?«. Vadi maramku iz frosluka, triše nos pa objašnjava kako s Martin kojeg su zvali »Kurtala ga bilo« oženio za Mariju koju su zvali »Kurtala ju bilo« i da je od onda zovu »Kurtala ji bilo«. »Razumiš?«, pita mi. Klimljem glavom a ona nastavlja: »E sa s ošli, što b rekli bacili s kašiku. Umrli. Razumiš?«. Klimljem, ope pitam: »A kaka s to imena? Ko im nadio taka imena?«. Baka Janja objašnjava da kad komugod rekneš kurtala ti bilo to ni da divaniš od Kurtale, pa će : »Kurtala j sokak na kraj sela. Vala znaš?«. Potvrđivam. »A koga tako zovu jel mu tako kažu taj je odviše dosadan i misli sam na sebe. Vrag zna kako s Kurtala tu umetnila«, baka Janja će. Baka Manda će dalje: »A ko j im i kade tako nadio? E to j već dužja pripovićka. Dragi Bog zaboravio vala kasu Martin i Marija dica bili. Martin bio iz Podunava a Marija iz Gložana al kako divanu bili s isti. Znali baš onako dosađivat. U svakom sigranju tili bit glavni. U škulu išli da nis kod kuće a učitelji nis od nji mogli doć do riči. Ka s već bili momak i divojka svud se trpali. U crkve u pivanju štrčali, gurali se da s prvi pričestu. Imali dvi live noge pa na igrankama nis mogo igrat u kolu od nji. Martin nema kojoj curi se ni udvaro pa na kraju bižale od njeg. Marija i ni bila baš kaka lipotica a od pameti da ne divanim. A nos joj paro oblake. Uvik njeva poslidnja. U divanu s pravili da s štagod a ni je kera imo za šta ugrist. Dotirali da j svit gledo da se kad god može makne od nji. Ondak im nadili i taka imena«. Baka Tonka divani: »I ni čudo da s se nji dvoj uzeli. Taka može sam takog durat«. Divani kako j bilo kasu »Kurtala ji bilo« na prelo išli: »Ta prvi s dolazili a poslidnji odlazili. Ako j bilo kakog jila jel za pit oni nis išli kući dok se nudilo pa još tražili još. A divanili, ni s stajali. Koda s najveće škule završili. I na klupčice jel na ćošku kase sidilo ni bilo drugojačije«. Kroz smi baka Marica divani da b i strina Evča tribala kazat štagod jer su se »Kurtala ji bilo« i u politiku dali: »Evča de kaži kako s se i u vašu politiku umišali. Natukli godina al brez nji ni jedno biranje ni prošlo. A kažu da je ni jedan autobus ni promašio«. Svi usmi a baka Marica nastavlja: »Čuli ste kaki s bili u škule al koda s izmislili vlast, državu i politiku«. Strina Evča će: »Nekate tako. Vala su i oni imali svoje pravo da zaokružu. A u autobus je mogo svako unić. Niko nikog ni tiro«. Baka Janja trisne šakom po astalu: »E tu sam ti čekala Evča. Eto ko se danaske bavi politikom. Ti i oni  bili u iste politike pa još i u istom avtobusu. Kad vidim natom sokoćalo od televizije kako to iđe smrači mi se. U sve povirovat, da kapne štagod i zaokružit kako ti s kaže. Kurtala bilo take politike i taki što ju zaokruživu. Šta drugo kazat«. Objašnjava kako s ošli »Kurtala ji bilo« al se njeve politike ni lako oprostit.