Faš Joza i ja raspredamo kako j vik prošo a mlogo čega u selu više nema jer skoro da ga nema. Fašu ću: »Da sve divanimo šta smo priživili i šta smo čuli od naši stari kako j i šta j bilo kadgod ovom divanu ne b bilo kraja. Ciguno mož štagod i zaboravit jel pobrkat a na kraj krajeva ako i promašimo štagod za koju godinu neće bit kraj svita. Ta i mi izlapili«. Labrte prstima gladim, zabrinito ću: »Prija štagod mal više od vika bilo u selu vala šest iljada duša. Pola nas a druga polovica  skoro  sve Švabe i Madžari. A gle sade u selu više neg upola manje čeljadi. Nas vala pola a Švaba i Madžara naspram kako ji bilo skoro da i nema«. Faš fitilji brkove pa odgovara: »Do onog rata j faše. U ratu i potli njeg komugod svane a komugod smrkne. A mlogo put kogod prođe kako ni zaslužio. I gle sade di smo«. Klimljem glavom pa dalje: »Bilo nas ondak i radilo se. Kasu ono onda brojali nabrojali šesto konja, osamsto krava i dvi ipo iljade svinja. Zamisli i živinu pribrojali. Nabrojali skoro deset iljada što kokoša, gusaka i pataka. Gle sade, danaske konja što znam jedan a krave možda na deset prsti mož nabrojat. Svinjče mož nać možda u svakom trećem sokaku. Oroza kako kukuriče, kokoš da kokodače jel guske da gaču odviše ritko daš čut. Kogod nadesio pa nas još i ubedio da više nema hasne ništa držat. Nanom sokoćalu od televiziju jedan divan a u dvoru sve drugojačije. I gle sade ispada da j lipše i lakše vašarit neg otranit. Voljio b da u svemu grišim«. »Imaš pravo. A gle sade ovo, prija jednog vika imali tri vinograda a u ataru bilo priko dvajst vinograda. Sade mi spali na jedan vinograd a kako znam u ataru ji ima još dva jel tri«, faš Joza će. Ope ja: »Na tri, četir mista bile igranke. I priko nedilje ji bilo. Pa s još po ćoškova igralo. Gle sade, nit igrača, nit ćoškova a igranki ni za svetac«. Odjedanput muvu mož čut. Faš krene: »Tiro se fodbal u svakom sokaku pa još na više mista. Dok ni bilo fodbalaške lopte krparama se šutovali«. Objašnjava da s prvom fodbalaškom klubu nadili moderno ime. Da se zvo Građanski i da ni dugo prošlo pa s mu ko zna zašto prominjili ime. Posli još minjali pa j sade Dunav, objašnjava faš. Prikidam ga: »Znam šta s tio reć. I gle sade, fodbala što svit kaže da j najglavnija sporedna stvar na svitu u poslednje vrime u selu više nema neg što ga ima«. Faš će žalosno: »Potrefio si. A tako sam voljio nediljom otić na Dolu navijat«. Klimljem: »Sve kako s reko. Dotirali dotle da smo željni it navijat za naše na Dolu. I zaboravili moždak navijat«. Gledimo jedan drugog ko će kazat. Priteknem ga: »Upravo se sitio. Dada j spominjo kako j prija više od jednog vika pruga došla do sela pa ošla dalje do Bezdana i Berega. U varoš s išlo i vozem a petkem na pijačni dan se Berešci, Bezdanci i Monoštorci potrpu u voz pa ajmo trgovat. I gle sade, nema pruge«. Faš usmi: »Jest, jest, odneli prugu. Koda j nikad ni ni bilo. Gle sade i stanicu porušili pa odneli. Mlogo šta j zavaj vik nestalo. I gle sade, ako ovako bude dalje išlo mož bit da selo i ostane al dokle će našeg svita bit u selu to sam dragi Bog zna«.