Ope nismo redovno ni posidali a strina Evča će: »Čeljadi, što j u nedilju bio lip dan. Baš onaki«. Prikida ju baka Janja: »De Evča neka nas ope zaluđivat već oma kaži kaki to bio baš onaki dan. Ta sritna sam ujtru kase probudim a ni da još izbiram dane«. »Baka Janjo, vi mi baš morate uvik prikidat. Koda ne znate da j u nedilju bio Dan žena. Kod nas u kuće sve žene dobile cvit. Da s ne mora kuvat donelo s jilo iz varoši. Naveče jedina ostala u kuće, muški odveli žene i divojke u provod. Blažen bio koj izmislio Dan žena. Kud ni češće?«, odgovara joj strina Evča. Krsti se baka Janja pa će: »Evča, pa ni vala Dan žena sam u cvitu, da s ne kuva i da s žene provedu. Ako j već bilo tako lipo de ti mene kaži jel ti znaš ko j Klara? Ta ti cigurno znaš Klaru. Ta tibala b?«. Strina Evča raširiva ruke pa divani: »Kako neb znala Klaru. Ko ne zna u selu Klaru što ju zovu Muškara. Ma l koji muški se mogo š njom natecat u poslu ka j bila mlada«. Baka Janja se ope krsti. Sade i ja ne razumim šta s baka Janja krsti kasam i ja čo za Klaru Muškaru. »Evča, ti malo šta znaš i u malo šta s razumiš a nema ti ravne za pravit se da štagod znaš jel da razumiš. Ne zovu ti zalud Evča Politika. E ta Klara j ona Klara što s zauzela, kojoj triba zafaljit što postoji Dan Žena. Da ni nje neb se žene u vaše kuće u nedilju gostile«. Strina Evča  vrti glavom: »Eto ne znam. Moždak sam i zaboravila. Moždak to u škule nismo ni učili jel taj dan kase učilo nisam bila u škule«. Saće baka Marica: »Janjo imaš pravo. Ta kad štagod ne zna Evča se pravi grbava. Ni ovo politika Evča pa š nas zavlačit«. Strina Evča sva pokunjita obisila brunde. Bisno namišća maramu, pregač i frosluk. Baka Manda divani da s i ona sića da s u škule spominjali tu Klare. Da s Klara izborila da za isti posov i muško i žensko budu jednako platiti i da žene ne tribu radit odviše teške poslove. Da s na Dan žena posebno pazi na žene. »I zamislite rekla j da dicu triba da otranjivu i muški a ni da to spadne sam na žene. Rekla još koješta al sam zaboravila«, baka Manda će. Baka Tonka ope divani da s ne sića te Klare al bome da se pravog izborila ta Klara: »Ta išle smo radit s ljudma i po sedam dana nismo kući dolazili. Žene s rodivale po tavaneva i u ataru u po posla. Ta ko j divojke pito oće se udat i kaće se udat. Ni s se pitale ni za koga će se udat. Ako j divojka kogagod voljila a njezini ni s dali mogla j sam otić na viru. Čoveka ti našli majka i dada jel ona što nadesiva ko će se za koga udat. Bilo j da s žene morale kase udu čovekovom dadi noge prat. Ta Klara što ju spominješ Janjo j zaslužila da joj misu svake nedilje damo. Jest da j žena napravita od muškog rebra a zna s i zašto al na kraju j dragi Bog moro Klaru poslat da to bude tako«. Baka Janja divani da j njoj stra da ne bude ono: »Danas je Dan žena, neka prat sude danas ženo opraćeš je sutra«. Ja skočim ko oparit, raširim ruke pa vičem: »Ja znam, ja sam se sitio. Na času učitelj spominjo. Pa ta Klara što spominjete se priziva Cetkin«. Baka Janja će: »E čeljadi moja, žalosno j što s kokanda na Klaru svi zaboravili a osto nam sam Dan žena«.