Ritko je nać čovika, koji zna šta je dosta, a među gazdacima je najmanje taki.
Bio jedan koji nije znao na kolikom bogatsvu leži, al mu je uveče žao leć, jel bi da i priko noći teče. Kad uzima, onda mora više zavatit pa makar umro; kad daje, ruka bi mu se osušila da bar malčak ne zakine. Kod njeg nije radio nadničar kojem ne bi osto dužan. Ako već mora sve platit, al bar nek nije oma, da se još malo griju kod njeg tuđi novci. I uvik nađe izgovora: sad nema dosta sitni novaca, sad je sin pono ključ u varoš i već on nađe kaku ispriku.
Imo je sina jedinka. Tom je uvik punio uši s naukom kako triba kuću teć, ko da će onaj umrit od gladi kad ostane sam u tolikom bogatstvu.
Jedared iđu nji dvojca na salaš, al pišce da konje ne moraju zobit. Otac sinu baš pripovida kako triba plaćat nadničare.
– Ništa to što se oni roguše, ti samo gledaj da zadržiš što više možeš. Posli prođe vrime, pa jednom dosadi da ti dotrčava za to malo novaca, drugi se otseli, treći umre, a tebi od tušta sitnog na kraju ostanu debeli novci.
Baš su bili u tom razgovoru kad iza oklinka niknu niki berači kuruza. Đipili ljudi čim su ugledali gazdu. Kako ne bi kad je med njima i taki kojima već godinama privlači medenu uzicu za ono malo zarade što njim je zadržo. 
Oni se najedared spremili da ga dočekaju na pripuš, al ni gazda nije vrebac koji se prvi put našo prid takom fraćkom. Čim je vidio prvu glavu iza oklinka, on sina za rukav i ode u kuruze.
– Drž se zečijeg traga! Iz kuruza na strniku, sa strnike u druge kuruze, a oni nek nas traže duž puta.
Ne govori pa da posli trči, već trči i govori, a sin za njim. Zaukali se ko dva kobe na piliće, al kad su se dovatili prve strnike, sin najedared zasto i sad on trza oca za rukav. 
– Šta ti je? Jesi lud da zastaješ?!
Otac se nakosirio, a sinu zastala rič, pa samo pokaziva prida se.
Na strniki se skobila dva bika, pa će se bost rogovima baš isprid nji dvojce. Što će njim pripričit put, ni to nije šala, al su se najedared uzbunili od šuškanja kuruza, manili se jedan drugog, pa se spremaju ovamo na gazdu i sina.
Ko se ne bi ustravio?! El čudo što se gazdinom sinu najedared nije bižalo od nadničara uza sav ocov nauk? Sin ne bi priko strnike već natrag kroz kuruze na put, med ljude, al kad je otac to vidio, zgrabio sina i povuči njeg:
– Luda glavo, s bikovima ćemo mi izać na kraj i brez novaca, al s onima tamo borame nećeš!
Pričao Ivan Vilov
Bećarski poso, 2014.