Dva momka, dva dobra druga iđu kući iz daleka. Cilog lita su izbijali valjke da uvate malo bolju zaradu, jel je svaki imo sestru za udaj, a starijeg nikog nisu imali. Sestre jedva čekaju da se braća vrate i spreme njim prćiju, a momci opet ukasnili, jel je vrime služilo, pa se dalo više zaradit. 
Ukasnili, pa žure, al se vrime počelo kvarit, pa ko ulato: ako jedan dan ne pada kiša, ona se posli izlije puna dva dana.
Otego se put, momci čekaju vrime, pa misle već svašta i jedared će stariji:
– Znaš ti šta ja mislim, ubijali se mi a ne ubijali, meni se čini da smo mi već i tako zakasnili. Ja ti kažem da su se naše sestre već davno udale. Nisu one čekale na nas da njim spremimo prćiju. 
Mlađi i viruje i ne viruje, al ko zna? Dopuštiće on:
– Tvoja se možda i udala, ona je lipa, a moja kako je ružna, ne znam oće l se baš udat i s prćijom. 
– A ja tebi kažem da se i ona već udala. Nismo tribali tako ukasnit.
Jedan kaže da jesu, drugi da nisu, pa se skoro i okladili ko ima pravo i jedva čekaju da dođu do kuće. Došli prvo kući starijeg, a tamo nikog. Sve je na svom mistu, samo se osića da žive duše nema u kući.
Momci će baš u razgovor, kad evo domaćinine sestre. Trči ko brez duše. 
– Di si ti, sestro, tako ti mene čekaš iz svita?
Ona plete ovo, plete ono dok najedared nije rekla:
– Brate, šta da lažem, ja više nisam tu. Nisam te mogla iščekat, udala sam se.
– Jel ti to uozbilj kažeš?! Šta će kazat kuća u koju si se udala – kakog brata imaš kad nije spremio ni prćiju?
Divojka se samo nasmijala:
– Moj đuvegija nije pito za prćiju. Ja sam mu još kazala da ne možem kuću ostavit dok ti ne spremim krmče za zimu, a on se samo okrenio i dono za tebe dva ranjenika. Eto, udajom sam ti još i zaradila.
Ne samo krmče već dono i godišnji kruv i ogriv. Momak sad vidi da je dobio mogućnog šogora, pa mu nije ni krivo, al će reda radi još kazat:
– Dobro, sestro, dobro. Al opet si me mogla dočekat da bar i ja svatkujem.
– E, moj brate, lako divaniš kad si momak. Momak se ženi kad oće, a divojka se udaje kad je zaprose.
Dobro – sve je svršeno kako triba, pa će pobratimi kući mlađeg momka. On veli:
– Tvoja se udala jel je lipa, a vidićeš, moja sestra me čeka.
– A ja ti opet velim da se varaš.
Još kako se privario. Lipa je bar dotrčala kući kad je čula da joj brat došo, a ružna ni da se pokaže. Brat bi je mogo čekat da slučajno nije izašla baš na bunar. 
– Sestro, pa di si ti?! Kuća pusta, prazna, a tebi ni traga.
– Ko će tebe iščekat?! Ja sam se udala, pa već davno – kaže ona od prve riči.
– No, šta sam ti kazo! – pobratim će.
Ovaj sluša i ne sluša već se samo istirava sa sestrom: 
– Dobro, udala si se pa udala, a jesi l i ti od tvog mladoženje dobila štogod za mene da zimu ne dočekam u praznoj kući kad si je već ostavila u nevrime? Jesi l i ti udajom zaradila štogod ko njegova sestra?
– Otkud da zaradim?! Ja sam mojem đuvegiji još dala.
– Šta?
– Tvoje svečane čizme i odilo da ima u čem svatkovat.
Pričao Antun Buljovčić Pikulaš
Šta u oca to u dice, 2012.