Pokupila se dičurlija a fašev zet došo pa nas sonma odno do nji. Unilazimo. Imam šta vidit. Faš se ko nov špacira po sobe. Kokanda ozdravio. Jedino mu ostale biliške na čelu, frnjokalice, brundama i brade. I dupe mu prošlo kako vidim. Nisam oma spazio. Iza leđi pruža livu ruku. Imam šta vidit. Četiri prsta na live ruke mu umotana. I to svaki posebno. U sebe isapim: »Šta j sade ope naradio? Di se smandro? Jel da ni kaka bola?«. »Faše, pa šta j sade ovo? Pa niki dan ti falilo jedno a danaske evo drugo«, u čudu ću. Nisam redovno ni završio, unilazi žena mu Đula. Raširiva ruke: »Marne, fala Bogu da s došo. De ti kaži ovom mojmu vragu da se dovede u red. Ne mož š njim izać na kraj. Tebe uvik slušo pa se mislim, ope će«. Nisam stigo ni zinit faš već objašnjava: »Faše, ja vrag? Možda j ona vrag. Uvom ima i ona umišane prste«. »Aj da čujem, slušam«, kažem mu. »E ovako j bilo. Prvo j išla u pridnju sobu donet mi debele zokne. Pravo da ti kažem ni sam ne znam šta sam išo za njom. I vrag ne spava. Kako j zatvarala vrata moj palac na dovratku ostane. I šta će drugo neg ga prištunji vratma. Oću reć prikljišti. Ni to baš ni bolilo al kako sam ga vuko k sebe oguljim ga dobrano. Ona ga namaže malo zejtinem pa ga zamota. Ni mlogo prošlo ona čeprka štagod po fijoke ispod astala. Krenem pa ću latit bricu za oguljit jabuku. I zamisli. Ona vidi da mi još ruka tamo al zatvara fijoku. Zatvori fijoku koda joj štagod fijoka skrivila. Ko ni vidla da moj prst osto u fijoke? Cigurno j vidla. Pritukla ga da j sve rusnilo. Poplavio i nateko. Fala Bogu da ni zavatila sve prste. Drečim a ona ope zejtinem i zamata i drugi prst. Popio pirulu i to ko prošlo. I sad mi vrag neda mira. Saću pobić napolj pa nacipkat drva za potpaljit vatru. Jest da sakrivu sikiru od mene al ja uvik procunjam pa ju nađem. Krenem cipkat s dva zamotana prsta. I ope vrag ne spava. Ona viče s vrati disam i ja se ušutram pa prasnem po trećem prstu sikirom. Zamal ga skroz pricipim. Tako dreknem da j Đula dotrčala. Zavatio mal po po prsta nokat i kožice al krv malo curi. Ope ona zejtinem pa mi zamota i treći prst«. Prikida ga Đula: »Marne, u njemu vrag spava. Otpo j s vr vražjeg repa. Zamisli. Nisam se redovno ni okrenila a on počo guljit jabuku. Kaj onda dreknio. Žurim ope koliko mi noge nosu. Imam šta vidit. Četvrti prst na live ruke sorovo. Sam što ga ni pricviko. Vr visi na koštice. Krv iđe koda s pile zaklo. Tu zejtin ne pomaže. Strkali se po kuće. Zovi doktora. Kažu doktor ne radi. Nosi ga u varoš. Srićom tamo doktor. Štaće. Poradi. Odmoto mu i sve prste. Ima šta vidit. I doktor se čudi kako j to sve uspio danaske. Na kraju doktor sve poradio. Poslidnji prst moro krpat«. Sase Đula još i smije pa divani: »Marne, onda da s vidio. Ovaj vrag fain priblidio. Ko najbiliji otarak. Dvaput smo ga pljuskali dok ga doktor ličio«. »Ti Đulo ćuti. Sve j to zbog tebe. Misto da mi žališ ti divaniš da sam vrag«, ojidito će faš. Nit su dica štagod pitala sam išklištili i slušu. Odjedanput faš počne drečat. Kaže da ga ope boli prst sam ne zna koji. Ništa, mi se pokupimo pa biž sonma kući.