Gospodin Bog je biu ur svit stvoriu, tr su bile ur i ptice stvorene, tr su se znale ur svoje gnjazdo načinjat, ar je on se ptice naučiu kako si one moru gnjazdo načinjit. Kako je ili kako ne, je gospodin Bog zabiu na divljega golomba. Golomb se došau potužit gospodinu Bogu da njega nije naučiu kako si načinji gnjazdo. Na to je gospodin Bog zvau sraku, tr joj je rekau:
– Ti znaš jako lipo gnjazdo načinjit, tr prosim te, nu divljega golomba naučit kako se gnjazdo načinja, ar sam na njega zabiu.
Sraka s kljunom ziela drivce, tr je položila, na to drugo prik, tr govori:
– Vako nu, vako nu!
A golomb joj spolom govori:
– Znam, znam! Znam, znam!
Sraka ga poglediva tr meče oš kajko drivce:
– Vako nu, vako nu!
A golomb sopek:
– Znam, znam – iz grla van.
I tako dokleg ga je sraka ostavila, tr je rekla:
– Ako znaš čemu ću ti ja pokazivat?!
Zato si aš denas divlji golomb ne zna lipo gnjazd načinjit.
Pričao Većeslav Gregorić, Klimpuh, r. 1907., penzioner

Manje poznate riječi:
sraka – svraka
golomb – golub
ur – već
tr – jer, pa
gnjazdo – gnijezdo
načinjat – praviti
ar – ali
se – sve
zabit – zaboraviti
prosit – moliti
nu – hajde
ziet – uzeti
drivce – grančica
prik – preko
spolom – stalno, uzastopce
oš – još
kajko – nekakvo
sopek – opet, ponovo
aš – jer
denas – danas