Baka Janja sva zajapurita pita: »Čeljadi jeste l čuli šta j novo?«. Svi bilo gledu a strina Evča krenila objašnjavat da j danaske tako vrime da nema dana da nema štagod novo. Baka Janja nastavlja: »Čeljadi, sinoćke obećali nanom sokoćalu od televizije da iđu cine nadol«. »Ko j javio? Ni javio makar ko Janjo?«, pita baka Manda. Objašnjava da j cigurno drimala dok su javljali. »Mando, ta nis od danaske. Ko drugi može javit i obećat tako štagod neg vlast. Kaže, taka im politika oduvik. Cine nadol, da se ope vidi ko se i kako brine za svit«, bisno će baka Janja. Strina Evča će sva važna: »Pa zato smo išli birat ko će bit vlast. Nek se sade kogod proba bunit. Pa to j taka politika kako ste rekli, da cine iđu nadol«. Što baka Janja volji dočekat strina Evču: »Evča, već vrapci znu da kad kogod sam naspomene štagod od vlasti, države jel politike ti s oma tu ko zapeta puška. Odavno študiram otkal se ti u to sve razumiš pa još ondak uvik tiraš na vodenicu od vlasti? Ne b se začudila da i ti imaš kaku hasnu jel da ti opsinjalo ono sokoćalo od televizije? A moždak i jedno i drugo?«. Ope će, upire prst u strina Evču: »Evča po ko zna koji put uprazno divanimo, kako b rekla mlatimo praznu slamu. Ako j divan od vlasti ti se praviš grbava. Pa s miseca se vidi koliko j sati. Evo ni prošlo vrimena kako s obećali pa ope obećavu. Pa kasmo je izbirnili oni obećali kako se moderno kaže, stabilne cine. Kad gle ono mal, mal pa cine nagor«. Baka Marica se rasprima, skida frosluk: »Čeljadi evo kako ste počeli od cina ja se uparila. Gorim. Pa sićam se koda j bilo juče šta s divanili kasu izbirniti. Potli bilo svašta pa i ono da j dva jajceta dosta za dan. Znate na šta mislim? I onda rekli da iđu cine nadol. I kako sade ope? Pa ako tako krenu it cine nadol mlogo šta će bit badava«. Baka Manda usmi. Silom se sustavlja: »Svite moj dragi, pa mi već neb tribali virovat svojim očima i buđelaru već znate komu. Koje sve cine nisu ošle nagor od onog dana kasu isle nadol? Glete sam kruv. Šta š gorje? Kako čujem cina površitog žita j ko prošle godine a kruv ošo nagor. Dete vi mene kažte kako tako štagod smije poskupit ako vlast ne da? Ispada da se vlast stalno tezma sa dućandžijama. Pootvarali se ti stranski i naši veliki dućani. Nema šta im vlast ni dala a gle sade oni tiru po svojmu. Pa ko j tu jači. Vidim ja da tu svako gledi svoju hasnu. Cigurno da tu i vlast ni brez putra na glave. Kako može bit drugojačije? I na kraju vala znate priko čiji leđi to iđe?«. Baka Tonka sva snuždita triše nos maramkom pa divani kako j njoj sade već sve jedno jel cine iđu nagor jel nadol. Kaže da njoj ništa veliko ne triba. Da za struju i vodu ima, ruvo ne kupuje i jide ko vrabac. Kaže da će ju njezini saranit pa ni tu ne mora brinit kuće cine. Baka Janja će na kraju: »Eto dokle smo dotirali? Jedni imu hasne od vlasti, jedne opsinjalo ono sokoćalo od televizije, jednima baš briga a jedni pobigli na truli zapad. Ispadne da s nama što smo ostali mož kako oš«. Slušam pa isapim u sebe: »Koliko se ja mogu razumit ute cine cigurno j da baka Janja ima pravo«.